U organizaciji Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede- Republička veterinarska inspekcija Beograd i Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, dana 14. aprila 2025. godine, sa početkom u 10:00 časova, u velikoj sali Privredne komore Srbije (Terazije 23, Beograd), održan je sastanak na temu: „Bolest slinavka i šap – situacija u Srbiji i preventivne mere u gradu Beogradu“.
Sastanak je organizovan kao odgovor na nepovoljnu epizootiološku situaciju u Mađarskoj i Slovačkoj, gde su potvrđeni slučajevi bolesti slinavke i šapa, kao i zbog povećanog rizika od njenog širenja u regionu. Imajući u vidu geografski položaj Srbije, intezivne trgovinske tokove, kretanje ljudi i životinja, prepoznata je realna opasnost od unosa bolesti na teritoriju naše zemlje, posebno u graničnim i tranzitnim oblastima, što zahteva hitnu koordinaciju svih nadležnih institucija i sprovođenje preventivnih mera na nacionalnom nivou. Na sastanku su bili prisutni predstavnici Uprave za veterinu, predstavnici regionalnog kriznog centra, predstavnici republičke veterinarske inspekcije, veterinarskih stanica, lokalnih samouprava i drugih relevantnih institucija.
Agenda sastanka:
- Uvodno izlaganje o aktuelnoj situaciji u Srbiji i planovima za prevenciju.
- Prikaz aktivnosti Nacionalnog kriznog centra i mera koje je preduzela Uprava za veterinu povodom pojave slinavke i šapa u Mađarskoj i Slovačkoj.
- Predavanje: „Slinavka i šap pred našim vratima“- dr sci. vet. med. Slobodan Stanojević, NIVS.
- „Slinavka i šap- epizootiologija i dijagnostika“- dr sci. vet. med. Vesna Milićević, NIVS.
- „Kako prepoznati SIŠ i razlikovati je od drugih bolesti (klinička slika i difrencijalna dijagnoza)“- dr vet. med. Milan Ninović, NIVS.
- „Mere biosigurnosti i njihova primena u prevenciji i zaštiti od slinavke i šapa“- dr vet. med. Bojan Milovanović, NIVS.
- Diskusija i zaključci.
Epizootiološka situacija je ocenjena kao nepovoljna, a kao prioritet istaknuta je prevencija ulaska bolesti u Srbiju, pri čemu je čovek direktnim ili indirektnih putem identifikovan kao glavni faktor rizika. Kao prioritetne mere istaknute su pojačane biosigurnosne mere na graničnim prelazima i na farmama, podizanje svesti kod svih osoba od intresa, unapređenje međuinstitucionalne komunikacije svih relevantnih institucija, pojačan nadzor i kontrola kretanja životinja, kao i kontinuirana edukacija farmera. Pored toga, jedna od ključnih mera biće i aktivno uključivanje medija u informisanje javnosti o trenutnoj situaciji vezanoj za slinavku i šap kao i preventivne mere.
