Oko 14 odsto sve hrane proizvedene na svetu, vrednosti oko 400 milijardi dolara, propadne svake godine pre nego što dođe do prodavnica, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
U izveštaju koji je danas objavljen, FAO ukazuje u kojim delovima lanca snabdevanja nastaju najveći gubici i poziva na efikasnija reševanje tog problema.
Analiza navodi da uprkos tome da većina zemalja sa visokim prihodima ima adekvatna skladišta i hladnjače u celom lancu snabdevanja, gubici ipak nastaju zbog tehničkog kvara, lošeg upravljanja temperaturom, vlagom ili pravljenjem prevelikih zaliha.
Najviše hrane pre nego što se nađe na rafovima prodavnica propadne u centralnoj i južnoj Aziji, Severnoj Americi i Evropi.
Ciljevi održivog razvoja UN-a na koji su se obavezali svetski lideri, između ostalog, predviđaju da se gubici hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača prepolove do 2030. godine.
Smanjenje gubitka hrane i otpada takođe može potencijalno doprineti drugim ciljevima održivog razvoja, koji podrazmevaju borbu protiv gladi, povećanja bezbednosti hrane i promociju održive poljoprivrede.
„Gubitak hrane donosi nepotreban pritisak na životnu sredinu i prirodne resurse… što u suštini znači da se zemlja i vodeni resursi troše, a da se zagađenje i gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte ispuštaju bez ikakve svrhe. Često se pitam kako možemo dozvoliti da se hrana baca kada više od 820 miliona ljudi u svetu svaki dan gladuje”, kazao je generalni direktor FAO Ku Dongiu.

U Moskvi se održava jedan od najvećih poljoprivrednih sajmova u svetu „Zlatna jesen“. Jedan od partnera je Srbija, a svoje proizvode predstavlja osam naših proizvođača mesa, voća i rakije. Njihove štandove obišao je i ruski premijer Dmitrij Medvedev, koji je probao srpsku rakiju.

Više 1.800 proizvođača hrane iz 15 zemalja sveta pokušaće da se nametne sve zahtevnijem ruskom kupcu. Ono sa čime se mi predstavljamo na našem štandu su proizvodi koji najviše učestvuju u izvozu u Rusiju.

To je, pre svega, jabuka, ali raduje da sve više izvozimo prerađene proizvode poput džemova, hrane za decu, hrane za kućne ljubimce. Izvozimo i sadnice, mladi sir…

Inače, 36 odsto svega što zaradimo od izvoza u Rusiju zaradimo zahvaljujući proizvodnji hrane.

Ruski premijer Dmitrij Medvedev po završetku svečanog otvaranja sajma prvo je obišao štand Srbije. Izrazio je želju da proba srpsku rakiju što je i učinio.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da je danas na sastanku sa ruskim ministrom Dmitrijem Petruševom dogovorio kako da što lakše i jednostavnije srpsko voće i povrće ide na prostor Evroazijske unije.

„Tako što ćemo pojednostaviti uslove za srpske izvoznike, smanjićemo neke limite, pojednostavićemo birokratiju, ući u njihov jedinstven elektronski sistem slanja pošiljaka tako da u svakom trenutku oni vide sve i ne mora par puta da se kontroliše“, dodaje Nedimović.

„Sa druge strane, što se tiče mesnih prerađevina i proizvoda od mesa, tu smo se dogovorili, predali smo svu dokumentaciju za ove četiri kompanije koje su bile sporne i ja se nadam vrlo brzo najboljim nalazima ruskih kolega. Rekli su mi da stvari idu u najboljem mogućem pravcu“, istakao je ministar.

Ukazao je da se sa Medvedovom saglasio da je budućnost i ruskog i srpskog agrara organska poljoprivreda.

„Srbija je mala zemlja, ja sam mogao samo da potvrdim reči Medvedeva da je budućnost u toj zelenoj poljoprivredi, organskoj proizvodnji, gde je mnogo veća dodata vrednost. Mi smo već spremili set mera koje se tiču najviše povećanja finansijskih podsticaja za organsku poljoprivrednu proizvodnju u drugoj polovini sledeće godine“, rekao je Nedimović.

Na pitanje koliko će biti povećanje, ministar kaže tri do četiri puta, jer tu je mnogo veća dodata vrednost i mnogo veliki profit.

„Mnogo je velika tražnja sa tržišta Skandinavije, zapadne Evrope, a sve više iz Rusije i Kine. Videćete za pet godina prosto će biti neverovatno kolika će biti tražnja iz Rusije i Kine za ovom vrstom proizvoda, a to je naša šansa. Imamo velike uslove da to rešimo“, zaključio je Nedimović.

Kомпаније из Србије шести пут представиће понуду на највећем светском сајму прехрамбених производа ANUGA 2019 који се одржава у Келну од 5. до 9. oктобра. Наступ српских фирми организују Привредна комора Србије (ПКС) и Развојнa Агенцијa Србије (РАС), а на овогодишњем сајму Србија ће се представити са рекордним бројем излагача – 29 компанија. Производи ће бити изложени на два национална штанда, у две хале – за готове и за замрзнуте производе.

На Националном штанду у хали где ће бити изложени готови производи представиће се 14 српских компанија – FRUITICA, Чантавир, ЈAffA, Црвенка, ГЕНЕЗА, Кањижа, МЕДИНО, Крњево, БАСКЕТ ЗДРАВИЈА ХРАНА, Голубинци, АРОМА ЗАЧИНИ, Футог, DAMAR CONFIT, Београд, БИБЛИ, Београд, АГРАНЕЛА, Ваљево, ЗДРАВО ОРГАНИК, Селенча, COLD PRESSOK, Београд, ТISACOOP, Кањижа, INTERFOOD 60, Ивањица, ФУНГО ЈУГ, Лесковац.
На Националном штанду у хали замрзнути производи излагаће 15 компанија – SICOBERRY, Краљево, ПИК БЕЧЕЈ, Бечеј, ФРИКОМ, Београд, PTPD MENEX, Крушевац, ИТН ГРУП, Земун, ВОЋАР, Свилајнац, MASTER FRUIT, Београд, ЈУГПРОМ, Лесковац, ХИБРИД, Београд, ФРИГЛО, Сутјеска, ФРИГО-ПАУН, Пожега, ЕУРО ФРИГО, Пожега, ЛАКИ, Ариље, SWEET HOME, Брус, MIRAX AGRAR, Београд.

ПКС и РАС организују наступ српске привреде на овом престижном светском сајму са циљем промоције и повећања извоза домаће прехрамбене индустрије на тржишта Немачке, Европске уније, и других земаља, као и упознавања произвођача са светским трендовима у прехрамбеној индустрији.

Сајам пружа могућности компанијама да се упознају са новим производима и технологијама, пронађу нове пословне прилике, упознају нове добављаче за европско и друга инострана тржишта, сагледају своју позицију у односу на тржишну утакмицу и конкуренцију.
Сајам ANUGA је највећи међународни сајам на свету прехрамбене индустрије и најзначајнији за све произвођаче широм света. Сајам се одржава сваке друге године у Келну, у сајамском простору КЕЛН МЕСЕ (Koelnmesse GmbH) површине 284.000 м2. Ове године излагаће преко 7.500 излагача из више од 100 земаља, а очекује се да ће ANUGA 2019 имати више од 165.000 посетилаца из 198 земаља.
Сајам чини неколико тематских целина одвојених по павиљонима – готови производи, млеко и млечни производи, замрзнути производи, месо и месне прерађевине, алкохолна и безалкохолна пића, пекарски производи, органски производи.

Nedostatak sunca, posebno u polarnim regionima pravi veliki problem u proizvodnji mleka. Kako su pokazala istraživanja, životinje u uslovima bez sunca trpe veliki stres što se negativno odražava na njihovo ponašanje, imuni sistem i plodnost.

Istraživanjima, koja su sproveli ruski naučnici, a prenosi sajt All about feed utvrđeno je da krave na krajnjem severu ove zemlje daju manje mleka i za 8-10 odsto. Iz tog razloga mlečna industrija u Rusiji trpi velike gubitke.

Postoje aditivi koji se dodaju u hranu životinja kako bi im pomogli da se izbore sa različitim vrstama stresa. Međutim transport aditiva u ove udaljene i siromašne krajeve Rusije sa lošom infrastrukturom je skup i neisplativ.

Naučnici su iz tog razloga pokušali da nađu drugo rešenje koristeći raspoložive resurse. Jedno od mogućih rešenja je da se dodaje meso rakova u hranu za mlečne krave. Na severu Rusije smeštene su fabrike za preradu rakova koje imaju nusprodukte koji se ne koriste za ljudsku upotrebu i mogu se upotrebiti kao dodatak ishrani krava. Preradom oklopa rakova takođe se, kako su utvrdili naučnici, mogu dobiti neki korisni nutrijenti.

Druga mogućnost je da se u ishranu krava dodaju lišajevi koji sadrže mnogo korisnih materija kao što su ugljeni hidrati, proteini, masti, mineralne materije…

Naučnici su ispitivali dve grupe krava. Prvoj je u obrok svakog dana dodavano 150 grama mesa rakova i 30 grama lišajeva, dok su krave u kontrolnoj grupi hranjene uobičajeno. Utvrđeno je da su krave u eksperimentalnoj grupi bile plodnije, imale su kraći servis period, a bolji su im bili i rezultati krvi.

Trenutno se ispituje mogućnost komercijalizacije ovakvog načina ishrane u oblastima sa malom količinom sunčeve svetlosti.

Država je do sada isplatila više od 8,2 miliona dinara stočarima čije su svinje ubijene zbog afričke kuge svinja. Od kada je u avgustu potvrđen virus ove opake bolesti u Srbiji, veterinarska inspekcija, eutanazirala je 619 grla svinja, dok je zaraza zvanično bila potvrđena kod 20 grla.

Ostale su ubijene zbog neposredne blizine samog domaćinstva ili su bile zajedno u oboru sa zaraženim životinjama.

Prisustvo ove zarazne bolesti tada je zvanično potvrđeno u referentnoj laboratoriji u Madridu, i to u selima Velika Krsna, Rabrovac i Kusadak. Poslednji zabeleženi slučajevi bili su u mestu Srpski Itebej, Opština Žitište, gde je ubijeno sedam grla, od čega je zaraza bila pronađena kod dve životinje. Kada je bolest otkrivena, u prvom momentu je ubijeno više od 200 svinja. Vlasnici životinja odmah su dobili novac za eutanazirane i uginule životinje.

– Zaraza je bila potvrđena u 18 gazdinstava u Srbiji, ali su životinje uništene u svakom domaćinstvu koje je bilo u kontaktu sa onim gde je bolest otkrivena – kažu nam u Ministarstvu poljoprivrede. – Do sada je bilo zaraženo oko 20 svinja i isplaćeno 8.286.260 dinara. Još u avgustu je doneto rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca, u poluprečniku od tri kilometra. A, sredinom septembra, kada se bolest pojavila u Srpskom Itebeju, i Srednjebanatski upravni okrug proglašen je zaraženim područjem od bolesti afričke kuge svinja.

Naša zemlja odolevala je naletu ove zaraze više od dve godine. Još kada je bolest bila potvrđena u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj. Bolest se prenosi lako, nije opasna po ljude, ali može da izazove ogromnu ekonomsku štetu. Kako ne postoji vakcina, a ni lek, kada se pronađe žarište, sve svinje moraju biti ubijene. Čak i one koje se nalaze u kontaktnom domaćinstu. Zbog toga najveća opasnost preti farmama, jer u slučaju pojave bolesti, sve svinje moraju biti ubijene.

Stručnjaci objašnjvaju da je i najveća zaštita od bolesti upravo na velikim farmama i da su potencijalna žarišta upravo mala domaćinstva, gde se, nažalost, ne vodi mnogo računa ni o ishrani životinja, ali ni o higijeni i prostoru gde se drže.

– Stalno apelujemo na građene da svako uginuće svinja i sumnje na pojavu afričke kuge prijave obavezno veterinarskoj službi, jer je to jedan od najefikasnijih načina da se bolest ne širi – ističu u Ministarstvu poljoprivrede. – Bolest se širi putem zaražene odeće, obuće, leševa uginulih i zaklanih životinja, glodara, insekata, kontaminiranih ostataka hrane…

Crna Gora, BiH i Severna Makedonija zabranile su uvoz svnjskog mesa iz Srbije zbog pojave afričke kuge. BiH je nešto malo liberalizovala tu zabranu. S druge strane, naša zemlja je već odavno spustila rampu za svinjsko meso i pojedine svinjske prerađevine koje stižu iz Mađarske, Bugarske i Rumunije, upravo iz istih razloga. Zabrana je na snazi već više od godinu dana.

Na takmičenju za najbolju srpsku kobasicu koje su organizovali Privredna komora Srbije i Institut za higijenu i tehnologiju mesa, na Kopaoniku je, u okviru 60. Međunarodne konferencije industrije mesa „MeatCon2019“, dodeljena prva nagrada za ovaj proizvod „Mesnoj industriji Karneks“ iz Vrbasa.

Na drugom i trećem mestu nalaze se kobasice proizvođača „Industrija mesa Marković“ iz Odžaka i „Mitros“ iz Sremske Mitrovice.

Ovogodišnje takmičenje se održava u nameri da se osnaži domaći brend „srpska kobasica“ kako bi se tako direktno unapredila konkurentnost srpskih proizvođača i prepoznatljivost domaćih proizvoda od mesa.

Na proglašenju pobednika prisutnima se obratio Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, istakavši nameru Privredne komore Srbije da izbor najbolje srpske kobasice postane tradicionalna manifestacija koja će ovom nacionalnom proizvodu obezbediti zasluženo mesto na tržištu naše zemlje, ali i šireg regiona.

„Cilj PKS je da se jedan mesni proizvod sa nacionalnim prefiksom podigne na najviši nivo kvaliteta. Tokom cele prošle godine smo radili na kompletnom definisanju pravilnika za srpsku kobasicu. To znači da su propisane norme šta taj proizvod mora da sadrži što se tiče kvalitete. Glavni uslov je da ima minimum 70 procenata mesa“, kazao je Budimović.

U okviru organizacije takmičenja i buduće snage brenda „srpska kobasica“, PKS je u prethodnom periodu u Zavodu za intelektualnu svojinu RS zaštitila znak koji se dodeljuje dobitniku. Žig „srpska kobasica“ ima pravo da na svoj proizvod postavi pobednik na takmičenju u periodu do narednog odabira.

Takmičenje se odvijalo u dve faze: najpre je na Institutu za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu žiri sačinjen od preko 20 članova, predstavnika privrede, ministarstva, PKS i Instituta, odabrao prva 4 proizvoda po kvalitetu. Finalisti su zatim došli na 60. Međunarodnu konferenciju industrije mesa na Kopaoniku u čijem fokusu je tema bezbednosti hrane, gde su svih 250 učesnika imali priliku da degustiraju i pod šifrom ocene svaki proizvod, nakon čega je proglašen pobednik.

„Srpska kobasica je premijum proizvod koji je izabran i ocenjen od najstručnijih ljudi u ovoj oblasti, gde sada svaki kupac zna da je unutra najmanje 70 odsto mesa. Taj kvalitet će pratiti i odgovarajuća cenovna klasa čime srpska kobasica jasno odskače od ostatka ponude u tom segmentu. Brend koji se ovako uspostavlja ne donosi samo pred domaće kupce prepoznatljivo kvalitetan proizvod već je ideja da se dodatno populariše kao deo turističke ponude Srbije stranim turistima“, ističe Nenad Budimović iz PKS.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević otvorio je danas, drugi po redu, Sajam svinjarstva u Žarkovcu na području opštine Ruma, gde su se predstavili izlagači najprestižnijih farmi svinja u Srbiji, savremene svinjarske opreme i stočne hrane.

Sajamska priredba protekla je bez svinja zbog afričke svinjske kuge koja se pojavila na teritoriji Banata, u Srpskom Itebeju.

Dr Radojević uputio je pohvale organizatorima ove sajamske manifestacije- žarkovačkom Udruženju proizvođača svinja „Sremac“ na entuzijazmu, koji su i u ovim uslovima održali priredbu u nameri da se pošalje poruka o biosigurnosnim merama, kojih proizvođači svinja treba da se pridržavaju u cilju prevencije zarazne bolesti. Poziv je posebno upućen malim i srednjim farmerima, koji treba ozbiljno da pristupe tovu životinja.

„Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu podržava održavanje ovakvih i sličnih manifestacija , koje zapravo za cilj imaju da na jednom mestu prezentuju najnovija dostignuća tehnologije i saznanja. To znači na jednom mestu spoj struke, nauke i samih proizvođača“, ukazao je danas u Žarkovcu sekretar Radojević i dodao da je dobro što izložbeni deo prate i svi oni koji su naslonjeni na svinjarsku proizvodnju kada je reč o repromaterijalima.

„Sekretarijat za poljoprivredu izdvaja značajna sredstva kako bi imali bolje proizvodne i ekonomske rezultate u svinjarskoj proizvodnji, pre svega kada je reč o opremanju stočarskih farmi. Za tri godine, kako je formirana ova Pokrajinska vlada, preko 300 miliona dinara uloženo je u opremanje stočarskih farmi širom Vojvodine, potpisano je preko 200 ugovora sa farmerima, a na konkursnoj liniji namenjenoj za preradu mesa izdvojili smo oko 70 miliona dinara u tu meru i potpisali oko 30 ugovora sa korisnicima koji su ostvarili pravo na ova sredstva.

Dr Radojević je podsetio da je u međuvremenu donet Pravilnik Ministarstva poljoprivrede, koji je omogućio svim malim prerađivačima takozvanu prodaju sa kućnog praga i da tako izađu na tržište, te nađu krajnji put za svoje proizvode.

Radojević je dodao da resorni sekretarijat kroz linije odgajivačkog programa izdvaja značajna sredstva i za genetski program, za koji je opredeljeno preko 150 miliona dinara za tri godine, kako bismo imali kvalitetniju genetiku i bolje rezultate, bolju konverziju i prirast. Radojević je ukazao da su to sve izazovi koji stoje pred proizvođačima svinja, te da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu tu da kroz svoje mere to subvencioniše kako bi odgajivači uz poštovanje preporuka nauke i struke došli do kvalitetnijih rezultata.

Sekretar Radojević je istakao da Žarkovac na ovaj način profiliše sebe na mapi sajamskih manifestacija u Vojvodini, i poželeo Žarkovčanima da ona preraste u tradiocionalnu priredbu, koju će Sekretarijat podržati i u narednom periodu.

Predsednik žarkovačkog Udrženja proizvođača svinja „Sremac“, prof. dr Miloš Beuković je istakao da se proizvođači moraju prilagoditi novom načinu uzgoja svinja, što podrazumeva držanje životinja u zatvorenom prostoru, uz strogu kontrolu ulaska ljudi i brigu o načinu njihove ishrane.

Organizatori iz žarkovačkog Udruženja proizvođača svinja „Sremac“, nadaju se da bi ova manifestacija sa svojom bogatom ponudom mogla postati nešto po čemu će ovo selo u budućnosti postati prepoznatljivo.

Sajam je bio i prilika da proizvođači poslušaju stručne predavače iz oblasti svinjarstva, te saznaju novine u vezi sa tovom i bezbednim držanjem životinja, kao i o merama podsticaja koje je država namenila upravo za razvoj i unapređivanje svinjarstva na farmama u našoj zemlji.

Manifestaciju su svojim prisustvom podržali i predstavnici Departmana za stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.