У организацији Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде- Републичка ветеринарска инспекција Београд и Научног института за ветеринарство Србије, дана 14. априла 2025. године, са почетком у 10:00 часова, у великој сали Привредне коморе Србије (Теразије 23, Београд), одржан је састанак на тему: „Болест слинавка и шап – ситуација у Србији и превентивне мере у граду Београду“.
Састанак је организован као одговор на неповољну епизоотиолошку ситуацију у Мађарској и Словачкој, где су потврђени случајеви болести слинавке и шапа, као и због повећаног ризика од њеног ширења у региону. Имајући у виду географски положај Србије, интезивне трговинске токове, кретање људи и животиња, препозната је реална опасност од уноса болести на територију наше земље, посебно у граничним и транзитним областима, што захтева хитну координацију свих надлежних институција и спровођење превентивних мера на националном нивоу. На састанку су били присутни представници Управе за ветерину, представници регионалног кризног центра, представници републичке ветеринарске инспекције, ветеринарских станица, локалних самоуправа и других релевантних институција.
Агенда састанка:
- Уводно излагање о актуелној ситуацији у Србији и плановима за превенцију.
- Приказ активности Националног кризног центра и мера које је предузела Управа за ветерину поводом појаве слинавке и шапа у Мађарској и Словачкој.
- Предавање: „Слинавка и шап пред нашим вратима“- др сци. вет. мед. Слободан Станојевић, НИВС.
- „Слинавка и шап- епизоотиологија и дијагностика“- др сци. вет. мед. Весна Милићевић, НИВС.
- „Како препознати СИШ и разликовати је од других болести (клиничка слика и дифренцијална дијагноза)“- др вет. мед. Милан Ниновић, НИВС.
- „Мере биосигурности и њихова примена у превенцији и заштити од слинавке и шапа“- др вет. мед. Бојан Миловановић, НИВС.
- Дискусија и закључци.
Епизоотиолошка ситуација је оцењена као неповољна, а као приоритет истакнута је превенција уласка болести у Србију, при чему је човек директним или индиректних путем идентификован као главни фактор ризика. Као приоритетне мере истакнуте су појачане биосигурносне мере на граничним прелазима и на фармама, подизање свести код свих особа од интреса, унапређење међуинституционалне комуникације свих релевантних институција, појачан надзор и контрола кретања животиња, као и континуирана едукација фармера. Поред тога, једна од кључних мера биће и активно укључивање медија у информисање јавности о тренутној ситуацији везаној за слинавку и шап као и превентивне мере.
