Nijedan od propisa iz oblasti hrane, koji su trenutno u skupštinskoj proceduri, ne predviđa nikakve izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO), izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
On je na taj način odgovorio predstavnicima Zelene stranke ali i drugim opozicionim strankama, koji su zatražili od vlade da se iz procedure povuče ovaj predlog jer navodno omogućava proizvodnju, uzgajanje i promet GMO-a u Srbiji. Ova stranka je upozorila da je predlog novih propisa „u suprotnosti sa pravnim poretkom naše zemlje” i da je svako uvođenje GMO-a „atak i na našu ekonomiju u poljoprivredu”.
– Mogućnost uzgoja i proizvodnje GM hrane negativno bi uticalo na izvoz poljoprivrednih proizvoda a na duži rok i ugrozilo proizvodnju zdrave organske hrane – napominje Zelena stranka.
U Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet GMO-a što nas svrstava među retke države koje se na ovaj način odnose prema ovoj vrsti ozloglašenih proizvoda. Međutim, ova stranka ističe da se Predlogom izmena Zakona o bezbednosti hrane u pravni sistem uvodi „kodeks alimentarijus” (set više hiljada propisa i preporuka koji se tiču bezbednosti i ispravnosti hrane). Ističu da se neke od njih tiču i GMO-a kao semenu, hrani i sirovini za proizvodnju hrane.
– Na ovaj način kroz bočne propise pokušava se legitimisanje GM hrane – kažu u Zelenoj stranci.
Obrazlažući set zakona Nedimović je, međutim, poručio da priče koje se tiču člana 5 izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane „ne stoje”.
– Nulta tolerancija je i na proizvodnju i na trgovinu GMO – izjavio je ministar poljoprivrede i dodao da je oblast bezbednosti hrane prioritet Ministarstva poljoprivrede i vlade.
Inače, uvidom u predlog izmena ovog propisa može se videti da se član 5 (o kome se trenutno najviše polemiše) odnosi na međunarodne obaveze Srbije u oblasti bezbednosti hrane. I dok je u starom zakonu navedeno da se „obaveze u oblasti bezbednosti hrane izvršavaju u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih organizacija”, sada se dodaje „uključujući i komisiju „kodeks alimentarijus””.
Genetičar profesor dr Miodrag Dimitrijević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava da je „kodeks alimentarijus” skup smernica i saveta o različitim aspektima bezbednosti hrane. Kada je reč o smernicama za GMO one su već ugrađene u zakonodavstva iz Evropske unije. Definiše se i šta je između ostalog genetski modifikovana hrana.
– O takvim stvarima ne treba da se polemiše na ovaj način bez prethodne ozbiljne analize. Druga je stvar kakvo zakonodavstvo Srbiji treba. Na jednom ovakvom pitanju ne treba da se ubiraju politički poeni već da se posmatra isključivo kroz državni i nacionalni interes. Naravno, uz ocenu stručne javnosti – rekao je Dimitrijević.
Srbija je 2009. donela Zakon o GMO, koji je stroži od evropskog zakonodavstva i protiv je standarda u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i EU. Prema pravilima STO, ne može se uvesti zabrana prometa proizvodima za koje nije dokazano da štete ljudskom zdravlju. Većina zemalja EU, koje su odobrile promet i dalje vode restriktivnu politiku i imaju značajna ograničenja i kontrolu prometa tih proizvoda, kao i obavezu obeležavanja.
Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) na jedanaestom zasedanju konferencije, održanom 1961. godine, i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) na šesnaestoj skupštini, održanoj 1963. godine, donele su rezoluciju da se osnuje komisija za „kodeks alimentarijus”. Ta komisija je odgovorna za podnošenje predloga i konsultacija sa generalnim direktorima FAO i SZO o svim pitanjima u vezi sa primenom zajedničkog programa vezanim za standarde hrane.