Aktivisti za prava životinja u Nemačkoj traže da se uopšte ne jede meso, a sve životinje – oslobode. Debata se vodi izrazito emotivno. Nemci podržavaju bolje uslove za životinje, ali nisu spremni da skuplje plate meso.
Krv prska po zidu i podu. Govedo se rita, ispušta prodoran krik dok mesar dubokim rezom prekida vrat. Da li je životinja mrtva? Udara je u prsa – nema reakcije. Ranije je pokušao da je smiri ubodom u mozak. Neuspešno.
Krvave slike dolaze iz male klanice u Ferbelinu, nedaleko od Berlina. Snimljene skrivenom kamerom objavljene su krajem prošle godine od strane organizacije za zaštitu životinja Animal Right Watch (ARW). Klanica, koja je čak nosila organski pečat kvaliteta, morala je da se zatvori.
Cilj aktivista je još veći: zatvaranje svih klanica. Zbog toga šire strašne slike poput onih iz Ferbelina i izlaze na ulice nemačkih gradova – ove subote su u Štutgartu. „Cilj je jednostavan, ne ubijati životinje za ljudske potrebe“, kaže za DW Ahim Štamberger iz organizacije ARW. Skandali kao u Ferbelinu su „uobičajeni u većini klanica“, tvrdi on.
Tome protivreči Hajke Harštik, izvršna direktorka Udruženja nemačke mesne industrije. Tvrdi da su takvi uslovi izuzetak. „Slike su dramatične i ne smeju se tolerisati.“ Nažalost, kaže, uvek postoje takvi izuzeci. „Onda se oni posmatraju kao pravilo, ali to nije istina, a mi pokušavamo učiniti nešto po tom pitanju“, tvrdi Harštik za DW.
Ona kaže i da je mesna industrija poslednjih godina učinila mnogo da bi poboljšala zaštitu životinja. Recimo video nadzor u stajama i klanicama je raširen, a uz pomoć inicijative za zaštitu životinja neki poljoprivrednici drže životinje po standardima iznad zakonskog minimuma. Tako životinje imaju malo više prostora ili dobijaju seno, a ne samo koncentrate.
Ali aktivisti poput onih iz ARW ne žele samo bolje uslove. Oni zahtevaju kraj uzgoja životinja za ljudske potrebe i pravo na život za svaku životinju. „To bi bio minimum, uz to dolaze i pravo na telesni integritet i pravo na slobodu – koliko je to moguće za uzgajane životinje“, kaže Štamberger.
Traži se sloboda za 26 miliona svinja i 12 miliona goveda koje se trenutno nalaze u nemačkim štalama i oborima.
Nekada se mislilo da je meso zdravo, a životinje glupe i bez osećanja. Ali to se promenilo, tako kažu aktivisti za prava životinja. „Mi jednostavno imamo potpuno nova saznanja i ovaj prvobitni stav više nije opravdan – niti naučno, niti etički – dakle, ne preostaje ništa osim da poptuno napustimo ovaj sistem.“
U Štambergovom klubu je aktivno svega oko 400 članova. Uprkos tome broj Nemaca koji se odriču životinjskih proizvoda. Veruje se da je takvih ljudi danas oko milion.
Na policama supermarketa danas se može naći mnogo više biljnih zamena za meso nego pre tri godine. Nije ni čudo da se prodaja veganske i vegetarijanske hrane od tada udvostručila. I za nemačkim trpezama, u restoranima i kantinama vodi se rasprava o tome da li i koliko mesa treba jesti.
Za proizvođače mesa nema razloga za brigu, kaže predstavnica udruženja Harštik. „Potražnja za svinjetinom malo je opala, ali to je više zbog sve većeg broja muslimana u Nemačkoj. Zato se jede sve više živine.“
„Nije tačno da nemačko stanovništvo masovno postaje vegansko. Nema šanse, to niko ne očekuje.“, dodaje ona. A šta je sa aktivistima za prava životinja kao što su Štamberger i njegovi drugovi? „Ti ljudi su formirali svoja mišljenja i nisu dostupni za argumente“, kaže Harštik.
Malo je rasprava koje se vode tako emocionalno kao one oko dobrobiti životinja i potrošnje mesa. „I to sa obe strane“, kaže aktivista Štamberger. „Ljudi osećaju kao da im se nešto oduzima.“
Od 2002. godine, nemački Ustav naziva zaštitu životinja državnim ciljem. U zakonu se kaže da životinje ne mogu biti ubijene bez „razumnog razloga“. Međutim, zakoni su često nejasni, na primer kada je reč o „humanom postupanju“. Da li je stvarno prikladno kada se krmače smeštaju u boksove koji su jedva veći od njih?
Prema anketama, velika većina Nemaca se zalaže za bolje uslove uzgoja, veće kontrole i veću zaštitu životinja. Zbog toga će kažu, rado staviti ruku dublje u novčanik.
Ulrih Eneking, profesor Poljoprivrednog marketinga na Univerzitetu u Osnabriku, ispitao je to u anketi i na terenu. Rezultat: tri četvrtine kupaca odlučilo se za kobasicu, odreske i gulaš u jeftinoj verziji. Organsko meso i meso s oznakom zaštite životinja za većinu su bili preskupi.
„Tamo smo utvrdili razliku između stvarne i hipotetičke kupovine“, kaže Eneking za DW. „Poznato je da su Nemci vrlo osetljivi na cene. Nemački potrošači nisu toliko spremni da kupe kvalitetnije proizvode ili odu na pijacu kao što se recimo više radi u Francuskoj.“
Nemačka je i dalje jedna od zemalja s najvećom potrošnjom u svetu – 60 kilograma mesa po osobi godišnje. Uprkos tome, Eneking smatra da trend veganske prehrane postaje sve jači. Čak i aktivista za prava životinja Štamberger veruje da će se u budućnosti sve više ljudi odreći životinjskih proizvoda.
A preduzeće iz Ferbelina, koje je moralo da zatvori klanice zbog videa? Preduzeće naprosto više neće samo klati stoku, rekao je vlasnik za lokalni nemački list. Odvodiće stoku drugde na klanje, onda je obrađivati u Ferbelinu i prodavati u marketu na farmi.
„Prodavnica vrvi od ljudi“, kaže on.
Izvor:DW