Boginje ovaca i koza (Sheep pox- SP, Goat pox- GP) predstavljaju jednu od ekonomski najznačajnijih zaraznih bolesti malih preživara. Boginje ovaca i koza nisu zoonoza. Uzročnik je Capripoxvirus (Capripoxvirus sheeppox- Boginje ovaca; Capripoxvirus goatpox- Boginje koza; Capripoxvirus lumpyskinpox- Bolest kvrgave kože- Internacional Committee on Taxonomi of Viruses- (ICTV, 2023)) iz porodice Poxviridae. Ovo oboljenje izaziva značajne proizvodno-reproduktivne gubitke, koji se ogledaju u direktnim gubicima usled uginuća životinja, narušenoj dobrobiti kao i u smanjenoj proizvodnji mleka i mesa, smanjenju tržišne vrednosti proizvoda poreklom od zaraženih životinja. Mortalitet varira od 70-90% a morbiditet do 50%. Mlađe kategorije su naročito osetljive na ovaj virus gde su i najveći gubici.
Bolest je edemski prisutna u Africi i Aziji, dok se u Evropi javlja u vidu sporadičnih unosa koji mogu imati ozbiljne ekonomske posledice (Španija 2023. godine, Bugarska 2024 – , Grčka 2025 -, Rumunija 2025- , Republika Srbija 17.09.2025. godine i još uvek traje).
Republika Srbija
Prvi slučaj boginja koza i ovaca u Republici Srbiji je zabeležen 17.09.2025. godine. na dva gazdinstva na teritoriji Raškog okruga, u naseljenim mestima Brvenica i Beoci. Na gazdinstvima se nalazilo 50 ovaca, od čega je 1 ovca uginula sa kliničkim znakovima bolesti, 49 ovaca je eutanazirano i neškodljivo uklonjeno.
https://empres-i.apps.fao.org/event-report/415109
Najveći rizik od širenja bolesti javlja se u oblastima sa gustom populacijom prijemčivih životinja gde je intezivna kupovina, prodaja i transport. Virus se prenosi direktnim kontaktom i vazduhom a indirektno preko kontaminirane opreme, alata i vozila. Mehanički ga mogu preneti i insekti. Kraste poreklom od inficiranih životinja, predstavljaju najveći rizik za širenje bolesti zbog velike koncentracije virusa u njima. Kraste dugo opstaju u spoljašnjoj sredini i predstavljaju pogodan medijum za konzerviranje virusa.
Klinički znaci uključuju povišenu telesnu temperaturu, gubitak apetita, depresiju i karakteristične kožne lezije u vidu promena na koži poput eritrema, papula i pustula koje prelaze u kraste. Sekundarno javlja se i opadanje vune na mestima gde se nalaze kožne lezije. Promene se najčešće zapažaju na usnama, nosnom ogledalu u vidu iscetka i krasta, vimenu i ispod repa. Kao komplikacija javljaju se sekundarne bakterijske infekcije, poput pneumonija koje mogu dovesti do letalnog ishoda.
Klinički znakovi boginja ovaca i koza (modifikovano prema P.I.A.D.C.)
Nadzor i monitoring predstavljaju temelj kontrole. Pasivni nadzor se zasniva na prijavama sumnjivih slučajeva, dok aktivni obuhvata sistematske preglede i uzorkovanje u rizičnim područjima.
Biosigurnost i dezinfekcija imaju presudan značaj u kontroli bolesti. Zbog otpornosti virusa u krastama, neophodno je mehanički ukloniti organski materijal, zatim sprovesti detaljno pranje i dezinfekciju. Stroga kontrola kretanja ljudi, vozila i upotreba zaštitne odeće su osnovne mere prevencije i kontrole bolesti.
Preventivne mere
Implementacija biosigurnosnih mera predstavlja glavni stub odbrane!
Cilj implementacije biosigurnosnih mera je da se rizik od unosa virusa na farme svede na minimum.
Ključne mere za smanjenje rizika od pojave i širenja bolesti uključuju:
1. Uvođenje novih životinja:
- Izbegavati uvođenje novih prijemčivih jedinki zbog visokog rizika;
- Ako je uvođenje neophodno, životinje smetiti u karantin prema važećim pravilnicima, uz obavezno testiranje životinja.
2. Posetioci i zaposleni:
- Zabraniti pristup farmi osobama koje nisu zaposlene;
- Obavezno registrovanje zaposlenih i posetilaca ukoliko je neophodno da uđu na farmu;
- Korišćenje posebne odeće i obuće za rad na farmi;
- Pre ulaska na farmu obavezna je dezinfekcija ruku;
- Ograničiti ili zabraniti unošenje ličnih namirnica.
3. Vozila:
- Zabraniti ulazak ostalih vozila koja nisu u vlasništvu farme;
- Obavezno mehaničko čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcija vozila pre ulaska na farmu;
- Postaviti dezinfekcione barijere, redovno ih održavati i voditi evidenciju o njima.
4. Kontakt sa drugim farmama:
- Potpuno onemogućiti direktan kontakt sa životinjama koje vode poreklo sa drugih farmi.
5. Menadžment i organizacija rada:
- Na svim vidnim mestima postaviti jasna štampana obaveštenja o procedurama ulaska i izlaska na farmu, korišćenju zaštitne odeće i obuće, menadžmentu, vozilima, kretanju zaposlenih i ostalim obaveznim merama;
- Sprovoditi redovnu obuku zaposlenih;
- Sve aktivnosti na farmi obavljati u strogo određenom vremenskom terminu radi efikasnije implementacije mera;
- Voditi preciznu evidenciju sprovedenih aktivnosti i mera.
Najefikasnija dezinfekciona sredstva protiv virusa boginja ovaca i koza
| Naziv dezinfekcionog sredstva | Vreme natapanja/ekspozicije | Napomena |
| Virkon S® | 10 minuta | 2% |
| Natrijum hipohlorit | 10 minuta | 2–2.5% |
| Formaldehid | 30 minuta | 2–4%, oprez pri upotrebi! |
| Natrijum hidroksid (NaOH) | 5–10 minuta | 2%, korozivan |
| Kvaternarna amonijum jedinjenja | 10–15 minuta | 0.2–0.5% |
| Deterdženti | Shodno uputstvu proizvođača | Shodno uputstvu proizvođača |
*** Svaku promenu zdravstvenog stanja životinja koja može ukazivati na pojavu boginja ovaca i koza neophodno je bez odlaganja prijaviti ordinirajućem doktoru veterinarske medicine, nadležnoj veterinarskoj stanici, republičkom veterinarskom inspektoru, regionalnom veterinarskom institutu ili bilo kom drugom veterinarskom subjektu
U cilju blagovremenog informisanja i upućivanja u aktuelne mere za smanjenje širenja boginja ovaca i koza u Republici Srbiji, redovno pratiti obaveštenja na zvaničnoj internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede- Uprava za veterinu.