Куга малих преживара (Peste des petits ruminants– PPR; Kata; Pseudo Rinderpest; Goat Plague) представља заразну вирусну болест домаћих коза и оваца. Вирус се преноси аеросолом, капљично (до 10m) и директним контактом.
Куга малих преживара није зооноза и не представља претњу по људско здравље! Узрочник је Small Ruminant Morbillivirus (SRMV), вирус из рода Morbillivirus, фамилије Paramyxoviridae. Овај вирус има само један серотип (cross protection вакцина) што представља велику предност у стратегији контроле и ерадикације, јер постојање јединственог серотипа омогућава да се једном врстом вакцине постигне широка и дуготрајна заштита. Постоји само један серотип али се серотип генетски дели на четири различите генетске линије (I, II, III и IV). Вирус куге малих преживара се не одликује клицоноштвом. Говеда, биволи, камиле и антилопе могу оболети субклинички и не представљају резервоар вируса (слепа улица за вирус). У дивљој популацији животиња не постоје резервоари вируса, што га чини погодним кандидатом за искорењивање на глобалном нивоу као што је то случај са кугом говеда (Rinderpest). Ипак, резултати студије (https://doi.org/10.1186/s13567-025-01482-3) указују на присуство антитела против PPR вируса код свиња, што представља први теренски доказ изложености ове врсте вирусу. У контролисаним експерименталним условима, код свиња је утврђена краткотрајна, али довољно интензивна виремија, која је теоријски способна да омогући трансмисију вируса на козе и овце. Ови налази имају посебну епизоотиолошку важност за Републику Србију, с обзиром на то да се на малим и средњим газдинствима често практикује заједнички узгој (кохабитација) оваца, коза и свиња. Сходно томе, свиње се морају разматрати као потенцијално важан елемент у епидемиолошкој динамици PPR, те их је потребно укључити у стратегије надзора и мониторинга, нарочито у подручјима где је присутан мешовити екстензивни узгој.
Инкубација траје 4- 6 дана (3- 10 дана). Клинички знакови болести варирају, неспецифични су и различитог интезитета. Клинички знакови болести се одликују вироком температуром (преко 41°C), коњунктивитисом, обилним исцетком из носа, ерозијама у усној дупљи, анорексијом, депресијом, дијарејом, некрозом по мукозама, интерстицијалном пнеумонијом и кашаљем. Болест траје око 14 дана. Морбидитет може достићи и 100%, а леталитет до 90%. Постоји и субклиничка форма болести која се често превиди.
Хомологне атенуиране вакцине (Нигерија 75/1 и Сунгри 96) су супериорније и оптималније тј. стварају бољи и дужи имунитет у односу на инактивисане вакцине, међутим, примену атенуираних вакцина ограничава постојећа легислатива.
До данас, више од 70 земаља пријавило је присуство PPR. Куга малих преживара је ендемски присутнa у већем делу Африке и Азије, а у последњих неколико година регистрованa је и у Европи, укључујући Бугарску (2018. године), Турску (2024. године), Грчку (Тесалија, Каламбака, Метеори 2024. године), Румунију (на граници са Републиком Србијом 2024. године) и Албанију (јун 2025. године).
Дана 5. јуна 2025. године, Светска организација за здравље животиња (WOAH) званично је објавила појаву PPR у Албанији. Први случај потврђен је у стаду коза које је бројало 18 коза у месту Пострибе, у Скадарском округу. Други случај је потврђен недалеко од границе са Северном Макенонијом, место Кастрат, округ Дибер у стаду од 200 коза.
FAO и WOAH 2015. године у Абиџану су усвојиле стратегију глобалне контроле и ерадикације PPR (PPR GCES), циљ је ерадикација PPR до 2030. године. Успешне кампање су спроведене у Мароку и Јужној Африци.
Епизоотија у Албанији и ранији потврђени случајеви у суседним земљама захтевају висок ниво опреза и свести међу свим заинтресованим странама у сточарству.