Beograd, 27. maj 2019.
Izvor: Politika
U „Zajednici živinara” objašnjavaju zbog čega je primena novih propisa odložena za početak naredne godine
Početkom ove godine na snagu su stupila nova pravila za proizvodnju i promet jaja. Domaći proizvođači nisu u mogućnosti da se, u tako kratkom periodu, prilagode ovakvom načinu poslovanja. Zbog toga je prvobitni rok – 1. juli ove godine, odlukom Ministarstva poljoprivrede sada produžen za još šest meseci, na 1. januar 2020.
Šta se od proizvođača očekuje?
Usvojeni propisi bi trebalo da donesu dosta novina pre svega u načinu obeležavanja ovih živinskih proizvoda. Svako jaje će morati da ima neku vrstu „pečata” ali propisani su i: drugačija klasifikacija, uslovi koji se tiču izgleda, dimenzija i pakovanja…
– Kada nešto traje 30 godina, a tačno toliko traje prethodni pravilnik, i naučite proizvođače da rade po određenom sistemu onda je njima teško da sve to izmene u kratkom vremenskom roku. Nije reč o usaglašavanju deset velikih proizvođača već oko 800 farmera – kaže Rade Škorić iz Udruženja „Zajednica živinara”.
Podsećamo, umesto dosadašnjih sedam klasa u prodavnicama bi trebalo da se nađu samo sveža jaja „A” klase. Takozvana „B” klasa biće namenjena prehrambenoj industriji. Oznaka „A” godinama je bila težinska kategorija a sada postaje kvalitativna, ističe naš sagovornik. Što se tiče obeležavanja, do sada su postojale težinske kategorije (A, B, C, D… S) i razlika između njih bila je po pet grama. Sada se usaglašavamo da te težinske razlike budu 10 grama i biće četiri oznake. Najkrupnije jaje, teže od 73 grama, biće obeleženo oznakom XL. Potom slede nešto sitnija razvrstana na kategorije: L, M i S – što će biti sinonim za jaje čija je težina manja od 53 grama.
– To su značajne razlike koje mogu da stvore konfuziju kod kupaca. Smatram da je potrebno vreme za usaglašavanje tumačenja i da svi treba da radimo na tome – kaže naš sagovornik. Međutim, za proizvođače jedno od možda najznačajnijih pitanja je šta od podataka treba da bude utisnuto na jajetu. Kako kaže, od toga zavisi ne samo cena uređaja, koje će sada proizvođači morati da nabave, već i dodatni troškovi koje će imati prilikom štampanja.
– Pravilnik definiše da je potrebno da se na jaje otisne veliki broj karaktera. Mi smo tražili da ne bude tako. Jer, ako dobijete kutiju na kojoj postoji datum proizvodnje zašto bi tu istu informaciju štampali na svakom proizvodu? Uz to treba da bude obeležena i država u kojoj je proizvedeno jaje, kao i broj farme, koji se sastoji iz 12 karaktera. Smatramo da je to previše, da je takav sistem komplikovan i da ga treba uprostiti – ističe Škorić i dodaje da proizvođači iz više razloga traže da se datum ne štampa na svakom pojedinačnom komadu.
Kako kaže, ne samo da je to skuplje i da se neće dobro videti na jajetu već i zbog toga što u većini evropskih država to nije obaveza. Smatra da bismo u tom slučaju imali diskriminaciju domaćih proizvođača jer samo dve države – Rumunija i Švajcarska imaju obavezu da ističu i datum na svakom komadu u ambalaži.
Škorić smatra da posle odlaganje primene pravilnika postoji dovoljno vremena da se utroše zalihe ambalaže, unesu neke izmene, proizvođači nabave opremu ali i da se potrošači i trgovci dobro informišu o tome šta ih čeka.