Аутор: др Игор Прка спец.др вет. Центар за вештачко осемењавање „Топлек“

Србија је не тако давно у Европи била веома позната по производњи и извозу говеђег меса. У нашој земљи постоје веома добри услови за држање говеда (традиција, производња сточне хране, потребне површине итд.). Већ само на основу тих чињеница није тешко закључити да говедарство у Србији има све услове да поново постане водећа грана не само сточарства већ и пољопривреде у целини.

Производња млека је много сложенија, почев од осемењавања и стеоности крава, тељења и одгоја телета, муже и поступања с млеком, све до конкурентности у пласману. С друге стране, тов говеда је значајно једноставнији, укључујући и пласман утовљене стоке или говеђег меса.

Систем држања говеда „крава-теле“ који се користи у узгоју товних раса, подразумева слободно држање и кретање свих категорија (краве, телад и товна грла) са слободном испашом током најмање шест месеци годишње.

У осталом делу године, грла се држе у стајама, где се такође слободно крећу, и хране оном храном која је добијена на ливадама у непосредној близини. Тиме се и у стајама обезбеђује мање интензивна и природнија исхрана. Као резултат се добија месо које је сигурнијег порекла и високог квалитета.

На вишим теренима, на пример изнад 800 метара надморске висине, све више се уводи обезбеђивање хране за зимски период искључиво у виду сена. Тиме се све више испуњавају услови не само за здраву већ и органску производњу говеђег меса. Такав производ се већ сада све више тражи и има сигуран и добар пласман. То је за Србију додатна шанса, која није искоришћена а има све услове за то.

Предност товних раса у односу на друге је пре свега рано стасавање, добра способност прилагођавања на различите услове на фармама а једна од одлика је и то што су грла скромнија у исхрани и прикладнија за употребу лошије зелене масе. Поред тога, не захтевају већа финансијска улагања у грађевинске објекте и опрему као млечне расе говеда. Коначно, мањи је утрошак људског рада у држању ових говеда, што такође има утицаја при њиховом избору за узгој.

Шароле је веома стара раса. У ископинама нађене фигуре из доба Римског царства, које приказују говеда шароле типа, као и верски извори који се односе на жртвено говече беле боје, указују на почетке његовог гајења. Постоји писани податак из 878.године у коме се спомиње име Богенис, што на келтском значи «насеље белог вола», и може асоцирати на шароле говеда.

Шароле раса говеда је добила име по француској провинцији Цхаролаис, а сматра се да је настала од говеда која су дошла у Француску из Италије заједно са римским легијама.

Крајем 18. века, у настојању да се тадашњим грлима побољшају одређена својства, укрштају се тадашње примитивне шароле краве са Схортхорн (шорторн) биковима увезеним из Енглеске, из грофовије Дарам.

Интезивном применом селекције са циљем бржег прираста и ранијег стасавања, гајењем у блиском крвном сродству, створен је нови тип шароле говеда, који се одликује одличном товном способношћу.

На овај начин настале су посебне животиње за производњу меса, па се њихова популација повећава, нарочито након Другог светског рата, када почиње да се шири по читавом свету и утиче на стварање нових раса (чебреј говедо у САД-у, цанцхим говедо у Бразилу).

Шароле се данас сматра водећом расом у свету по количини произведеног чистог меса по грлу.

То су крупна и тешка говеда великог оквира, са израженим ширином и дубином. Имају кратку и широку главу, релативно кратак и мишићав врат и дугачак и дубок труп. Леђна линија им је равна с много мишића.

Екстремитети су кратки, а кожа средње дебљине, покривена меканом длаком пшеничне боје. Висина гребена одраслих крава је у просеку 138 цм, а бикова 145 цм. Просечна маса тела крава је око 800 кг, а бикова 1.250 кг.

Длачни покривач је једнобојне беле до крем боје, слузокожа једнобојно светла без пигментације, рогови жути као восак и светли папци. Глава је релативно мала и кратка, широког чела и велике губице. Труп се одликује дубоким грудима, заобљеним ребрима, добро везаном плећком, врло мишићавим леђима, дугим и пуним слабинама и врло широком карлицом. Бутови су заобљени и дубоки, а ноге релативно кратке.

Краве се држе у приплоду просечно 7 година и за то време дају 4-5 телади, а у току једне лактације просечно дају око 2.500 литара млека. Млеко служи за исхрану телади до 4 месеца старости, а затим се користи за конзумирање. Шароле јунад постиже одличне резултате у тову зеленом масом и концентратом до старости 15-18 месеци и постиже завршну тежину 550-600 кг без изразито масног трупа.

Међутим, при узгоју у чистој крви може бити тешкоћа при тељењу јер се карлица недовољно отвара у односу на масу плода (крупна телад), па је пре тридесетак година готово свако друго тељење захтевало помоћ човека. Ипак, утицајем селекције на смањење масе телета смањен је број тешких тељења, иако је још увек тај број изнад просека у поређењу са другим расама говеда.

Шароле данас у свету због наведених особина служи за укрштање са другим меснатим расама мањег оквира, али и са млечним расама за побољашње прираста.

Кад су у питању комбиноване расе, посебно се истичу мелези са сименталском расом, који су у товним и кланичним особинама бољи од чистокрвних сименталских грла.

У подручјима са великим бројем сунчаних дана, шароле говеда због своје светле длаке могу имати проблема са кожом, раком очију или коњуктивитисом. Животиње могу имати рогове или бити генетски безрожне.

Квалитет ове расе је добра плодност и материнска способност крава. Оне су дуговечне и дају 10-12 телади у току живота. Од 100 припуштених плоткиња, око 91% остане стеоно и добије се око 80 залучене телади.

У Србији се ова раса значајније појављује крајем 80тих и почетком 90тих година 20 века. Мало је запата где се шароле краве држе у чистој раси. Једно од места где се могу наћи ове карактеристичне беле краве је Сусек у близини Бачке Паланке.

У нашој земљи, Сточарско ветеринарски Центар Крњача је једини који има приплодног бика шароле расе. У питању је бик Фрателло, који је рођен 2010.године а у Србију је дошао две године касније. Он је и својеврсна атракција због своје појаве, пре свега за ђаке и студенте који посећују овај наш најстарији Центар. Фратело је рођен у Аустрији, а комбинација је француског бика Валсеур и швајцарске мајке Барбие.