Aktivisti u Nemačkoj traže slobodu za sve životinje

Aktivisti za prava životinja u Nemačkoj traže da se uopšte ne jede meso, a sve životinje – oslobode. Debata se vodi izrazito emotivno. Nemci podržavaju bolje uslove za životinje, ali nisu spremni da skuplje plate meso.

Krv prska po zidu i podu. Govedo se rita, ispušta prodoran krik dok mesar dubokim rezom prekida vrat. Da li je životinja mrtva? Udara je u prsa – nema reakcije. Ranije je pokušao da je smiri ubodom u mozak. Neuspešno.

Krvave slike dolaze iz male klanice u Ferbelinu, nedaleko od Berlina. Snimljene skrivenom kamerom objavljene su krajem prošle godine od strane organizacije za zaštitu životinja Animal Right Watch (ARW). Klanica, koja je čak nosila organski pečat kvaliteta, morala je da se zatvori.

Cilj aktivista je još veći: zatvaranje svih klanica. Zbog toga šire strašne slike poput onih iz Ferbelina i izlaze na ulice nemačkih gradova – ove subote su u Štutgartu. „Cilj je jednostavan, ne ubijati životinje za ljudske potrebe“, kaže za DW Ahim Štamberger iz organizacije ARW. Skandali kao u Ferbelinu su „uobičajeni u većini klanica“, tvrdi on.

Tome protivreči Hajke Harštik, izvršna direktorka Udruženja nemačke mesne industrije. Tvrdi da su takvi uslovi izuzetak. „Slike su dramatične i ne smeju se tolerisati.“ Nažalost, kaže, uvek postoje takvi izuzeci. „Onda se oni posmatraju kao pravilo, ali to nije istina, a mi pokušavamo učiniti nešto po tom pitanju“, tvrdi Harštik za DW.

Ona kaže i da je mesna industrija poslednjih godina učinila mnogo da bi poboljšala zaštitu životinja. Recimo video nadzor u stajama i klanicama je raširen, a uz pomoć inicijative za zaštitu životinja neki poljoprivrednici drže životinje po standardima iznad zakonskog minimuma. Tako životinje imaju malo više prostora ili dobijaju seno, a ne samo koncentrate.

Ali aktivisti poput onih iz ARW ne žele samo bolje uslove. Oni zahtevaju kraj uzgoja životinja za ljudske potrebe i pravo na život za svaku životinju. „To bi bio minimum, uz to dolaze i pravo na telesni integritet i pravo na slobodu – koliko je to moguće za uzgajane životinje“, kaže Štamberger.

Traži se sloboda za 26 miliona svinja i 12 miliona goveda koje se trenutno nalaze u nemačkim štalama i oborima.

Nekada se mislilo da je meso zdravo, a životinje glupe i bez osećanja. Ali to se promenilo, tako kažu aktivisti za prava životinja. „Mi jednostavno imamo potpuno nova saznanja i ovaj prvobitni stav više nije opravdan – niti naučno, niti etički – dakle, ne preostaje ništa osim da poptuno napustimo ovaj sistem.“

U Štambergovom klubu je aktivno svega oko 400 članova. Uprkos tome broj Nemaca koji se odriču životinjskih proizvoda. Veruje se da je takvih ljudi danas oko milion.

Na policama supermarketa danas se može naći mnogo više biljnih zamena za meso nego pre tri godine. Nije ni čudo da se prodaja veganske i vegetarijanske hrane od tada udvostručila. I za nemačkim trpezama, u restoranima i kantinama vodi se rasprava o tome da li i koliko mesa treba jesti.

Za proizvođače mesa nema razloga za brigu, kaže predstavnica udruženja Harštik. „Potražnja za svinjetinom malo je opala, ali to je više zbog sve većeg broja muslimana u Nemačkoj. Zato se jede sve više živine.“

„Nije tačno da nemačko stanovništvo masovno postaje vegansko. Nema šanse, to niko ne očekuje.“, dodaje ona. A šta je sa aktivistima za prava životinja kao što su Štamberger i njegovi drugovi? „Ti ljudi su formirali svoja mišljenja i nisu dostupni za argumente“, kaže Harštik.

Malo je rasprava koje se vode tako emocionalno kao one oko dobrobiti životinja i potrošnje mesa. „I to sa obe strane“, kaže aktivista Štamberger. „Ljudi osećaju kao da im se nešto oduzima.“

Od 2002. godine, nemački Ustav naziva zaštitu životinja državnim ciljem. U zakonu se kaže da životinje ne mogu biti ubijene bez „razumnog razloga“. Međutim, zakoni su često nejasni, na primer kada je reč o „humanom postupanju“. Da li je stvarno prikladno kada se krmače smeštaju u boksove koji su jedva veći od njih?

Prema anketama, velika većina Nemaca se zalaže za bolje uslove uzgoja, veće kontrole i veću zaštitu životinja. Zbog toga će kažu, rado staviti ruku dublje u novčanik.

Ulrih Eneking, profesor Poljoprivrednog marketinga na Univerzitetu u Osnabriku, ispitao je to u anketi i na terenu. Rezultat: tri četvrtine kupaca odlučilo se za kobasicu, odreske i gulaš u jeftinoj verziji. Organsko meso i meso s oznakom zaštite životinja za većinu su bili preskupi.

„Tamo smo utvrdili razliku između stvarne i hipotetičke kupovine“, kaže Eneking za DW. „Poznato je da su Nemci vrlo osetljivi na cene. Nemački potrošači nisu toliko spremni da kupe kvalitetnije proizvode ili odu na pijacu kao što se recimo više radi u Francuskoj.“

Nemačka je i dalje jedna od zemalja s najvećom potrošnjom u svetu – 60 kilograma mesa po osobi godišnje. Uprkos tome, Eneking smatra da trend veganske prehrane postaje sve jači. Čak i aktivista za prava životinja Štamberger veruje da će se u budućnosti sve više ljudi odreći životinjskih proizvoda.

A preduzeće iz Ferbelina, koje je moralo da zatvori klanice zbog videa? Preduzeće naprosto više neće samo klati stoku, rekao je vlasnik za lokalni nemački list. Odvodiće stoku drugde na klanje, onda je obrađivati u Ferbelinu i prodavati u marketu na farmi.

„Prodavnica vrvi od ljudi“, kaže on.

Izvor:DW

Inspekcija zabranila rad u dva objekata za preradu mesa u Sremu

U okviru pojačanog nadzora veterinarske inspekcije u Sremskom upravnom okrugu konstatovan je veći broj nepravilnosti kod subjekata koji se bave preradom hrane životinjskog porekla.

U objektu koji se bavi preradom mesa „Gozba doo“ iz Vojke, opština Stara Pazova u trenutku kontrole zatečeno je klanje životinja – svinja, pri čemu nisu bili ispoštovani opšti uslovi higijene hrane a u prostoriji za rasecanje mesa zatečen je neispravan sterilizator, te su inspektori privremeno zabranili klanje, rasecanje i dalji proces proizvodnje.

Subjekat u poslovanju hranom je u toku dana kupio nove sterilizatore, ispravio nedostatke a mesno nadležni inspektor je izvršio dodatnu proveru u poslepodnevnim časovima i subjektu dozvolio dalji rad.

U objektu za klanje i preradu mesa papkara „Sremac“ iz Inđije konstatovan je veći broj nedostataka vezan za opšte uslove higijene hrane životinjskog porekla što je u direktnoj suprotnosti sa Pravilnikom o opštim uslovima higijene hrane, kao i 416 kilograma hrane životinjskog porekla koja je bila neobeležena, neoznačena i kojoj nije moguće utvrditi sledljivost, te je ista proglašena nebezbednom, stavljena van prometa i poslata na neškodljivo uništenje u prisustvu veterinarskih inspektora.

Pomenutom subjektu u poslovanju hranom doneta je mera zabrane upotrebe prostorija i opreme do otklanjanja nedostataka.

ПРОМИС 2019 – Фонд за науку

Фонд за науку Републике Србије расписао је јавни позив за финансирање пројеката у оквиру Програма за изврсне пројекте младих истраживача – ПРОМИС.

Програм је намењен изврсним пројектима младих истраживача, у раној фази каријере.

Циљеви Програма су: укључивање изврсних младих истраживача у научноистраживачки рад, јачање професионалних капацитета младих истраживача у раној фази каријере, оспособљавање младих доктора наука за руковођење пројектима, оспособљавање младих истраживача за конкурисање за друге истраживачке и развојне пројекте на националном и међународном нивоу, посебно у Европској Унији, креирање нових пројектних тимова, подршка изврсним идејама и подршка научноистраживачком раду који ће позитивно утицати на друштво и привреду.

Програм подржава основна и примењена истраживања у свим научним областима.

Пројекти у оквиру овог Програма немају унапред задате теме. Програм омогућава младим докторима наука да дефинишу сопствене програме истраживања, оформе сопствене тимове и сарађују са одговарајућим лабораторијама и истраживачким центрима у Србији и свету.

Пријаве пројеката на овај јавни позив подносе се искључиво у електронској форми, најкасније у понедељак 02.09.2019. године до 23.59 часова по средњоевропском времену, попуњавањем пројектне пријаве преко портала за еУправу Републике Србије: https://www.euprava.gov.rs/eusluge.

Упутство за припремање и пријаву пројеката може се наћи OВДЕ.

Пројектна документација налази се на следећем ЛИНКУ.

ПРОМИС презентација за радионицу налази се на следећем ЛИНКУ.

Srpski ratari nemilice troše glifostat

Austrija prva u EU odlučila da zabrani upotrebu ovog ozloglašenog preparata. – Stručnjaci smatraju da bi kod nas trenutno ovo bilo neostvarivo iz ekonomskih razloga

Dok Austrija ovih dana uvodi zabranu upotrebe ozloglašenog herbicida glifosata, u Srbiji se ovaj preparat koristi u značajnim količinama i nema izgleda da će se to u skorijoj budućnosti promeniti.

Profesor Stevan Maširević s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže za „Politiku” da je glifosat u Srbiji nezaobilazan u proizvodnji i da ga danas koristi gotovo svaki poljoprivredni proizvođač. Kao pomoćnik ministra, pre desetak godina, kaže, radio je na uvoznim dozvolama i imao priliku da vidi kako se povećavaju količine koje se koriste.

– Postoji čak tehnologija da se i pre nicanja povrtarskih, ali i ratarskih useva koristi glifosat kao hemijska kosidba. Zbog velike cene nafte i visokih akciza, poljoprivrednici da bi smanjili troškove idu na redukovanu obradu. Praktično, umesto da oru i obrađuju strnjišta koja su oslobođena oni ih tretiraju ovim herbicidom i oslobađaju od korova. To je velika ušteda za poljoprivrednike, ali u ekološkom smislu jeste problem – kaže Maširević.

Na pitanje zašto su opasni glifosati, on dodaje da mogu da budu u problemu oni koji ga nebezbedno koriste, kontaktom, bez adekvatne zaštite ili zbog prevelikih doza kojima se tom prilikom izlažu.

Srbija, smatra, i dalje ima zdravu proizvodnju hrane, iako nije u potpunosti organska, ona je vrlo blizu integralne, pre svega i zbog toga što ne koristimo GM biljke uz koje ide upotreba i ovih preparata poput glifosata.

Na ekspanziju organske hrane, čije se tržište procenjuje na oko 100 milijardi evra, očigledno računa i Austrija. Ta država će, kako je nedavno objavljeno, biti prva i jedina zemlja Evropske unije koja će zakonom zabraniti upotrebu herbicida glifosata.

Austrija je mnogo više nego druge države prešla na organsku proizvodnju. Prema podacima iz 2017. godine, ta zemlja ima najviši procenat organskih useva (na čak 23 odsto zemljišta), što su značajne površine u poređenju sa sedam odsto u ostatku Evropske unije. Upravo ovo, ali i dobar politički momenat za izglasavanje propisa može biti razlog ovako radikalnog preokreta u odnosu na zajedničku politiku Unije.

Ostale zemlje Evropske unije uvele su delimične zabrane preparata glifosata koje je razvila kompanija „Monsanto”, koja je danas vlasništvo nemačke kompanije „Bajer”. Glifosat je hemijski preparat za suzbijanje korova koji je razvio „Monsanto” i na tržište plasirao pod imenom Raundap. Danas je široko rasprostranjen u svetu i proizvode ga gotovo sve druge hemijske kompanije, uključujući i nemački „Bajer”.

Kako prenosi Rojters, zabrinutost javnosti pojavila se još 2015. godine, kada je Svetska zdravstvena organizacija objavila da je taj preparat verovatno kancerogen. „Bajer”, koji je novi vlasnik „Monsanta”, tvrdi da naučna istraživanja pokazuju suprotno i da je preparat bezbedan za upotrebu, ali Rojters napominje da se ta kompanija suočava sa tužbama i tvrdnjama da ovaj proizvod može da izazove neke od najtežih bolesti.

Glifosat vrlo dobro rešava probleme s korovom, i to je korisno na površinama poput utrina, neobrađenih njiva, groblja, uz pruge, gde rastu višegodišnji korovi. Te trave bi napravile veliku štetu i značajno je to što ih uništavamo, međutim, na površinama koje se obrađuju bi trebalo biti oprezan, posebno zbog istraživanja koja su u toku, kaže profesor Stevan Maširević.

EFSA novosti 11.07.2019.

Informacije u vezi kurseva i obuka u EU:

  1. The National Food Institute, Technical University of Denmark organize a course on Risk- Benefit Assessment in Foods:

–          The Risk Benefit research group at DTU Food will organize their highly successful course ”Risk-Benefit Assessment in Foods: methods for quantifying health effects”  5 – 14 November 2019, at Lyngby campus in Denmark.

–          The full time eight day PhD-course has a multidisciplinary focus, including nutrition, toxicology and microbiology, and will learn the participants how the combined health risks and benefits associated to food intake can be assessed and quantified.

–          International PhD students and other interested researchers are welcome to join the course. The course description can be found at http://www.kurser.dtu.dk/2019-2020/23839.aspx. There is a fee of 750 DKK (about 100 euro) for PhD students from EU/EEA countries, for other participants the course fee is 6750 DKK (about 900 euro). Registration deadline is October 1st, full = full.

 

  1. As every year the three weeks induction  of the EU-FORA programme will take place in EFSA facilities in Parma – Italy from 2 to 20 September. The induction is a three week intensive training programme covering main aspects of Chemical and Microbiological Risk Assessment.

 

The precise agenda for this year is not ready yet, but you can find attached last year’s agenda and not many changes are anticipated (just please note that the dates and other details will be slightly different).

 

https://www.efsa.europa.eu/en/engage/fellowship

 

It should be clear that EFSA can offer only the training. All other provisions (tickets, accommodation, subsistence etc) will be responsibility of your own organisation or from other sources you may identify (for example EU delegation in your countries).

 

Please let us know of any possible interest for participation latest by 26 July.

 

  1. EFSA launched  the public consultation on the Orientations towards the first Strategic Plan implementing Horizon Europe, the next EU R&I Framework Programme. This consultation focuses in particular on the pillar “Global Challenges and European Industrial Competitiveness” and its six thematic clusters.

 

The outcome of this consultation will initially contribute to set the scene of the European Research and Innovation Days, taking place in Brussels from 24 to 26 September 2019.

News page: Have your say on future objectives for EU-funded research and innovation

Consultation: Horizon Europe Co-design 2021-2024

Orientations document: CO-DESIGN VIA WEB OPEN CONSULTATION Summer 2019

Policy Conference: European Research and Innovation Days

  1. Institute of Environmental Medicine, Karolinska Institutet offers the following course in autumn 2019:

 

Novel methods and approaches in health risk assessment, November 18-22, 2019.

The course is intended for PhD students and other participants from academia as well as participants from authorities and industry.

Application deadline: September 13, 2019.

 

Application and further information:

https://ki.se/en/imm/international-training-in-health-risk-assessment

ОБЈАВЉЕН ПОЗИВ ЗА ПРЕДЛОГЕ ПРОЈЕКАТА МУЛТИЛАТЕРАЛНЕ НАУЧНЕ И ТЕХНОЛОШКЕ САРАДЊЕ У ДУНАВСКОМ РЕГИОНУ 2020-2021

На основу закљученог Програма за финансирање мултилатералне научне и технолошке сарадње у дунавском региону између Србије, Аустрије, Чешке Републике и Словачке Републике, и Амандмана Програма, којим се поред наведених замаља дунавског региона, прикључује и Француска, са циљем да се пружи подршка пројектној сарадњи у подунавском региону међу земљама учесницама,  расписан је Позив за предлоге пројекта мултилатералне научне и технолошке сарадње у дунавском региону за 2020-2021. годину.

За подносиоце пројектних предлога из Србије, потребно ја да: поред електронске пријаве предлога пројекта која се попуњава он-лине на сајту Министарства, на српском и енглеском језику са свим  пратећи прилозима у задатим форматима,  доставе идентичне  примерке штампане, потписане и оверене. По једну штампану верзију и на српском и на енглеском језику, које су потписане и оверене,  потребно је доставити до 20. септембра 2019. године на писарницу Министарства или поштом на адресу:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Сектор за међународну сарадњу и европске интеграције
Немањина 22-26
11 000 Београд

За Позив за мултилатералну научну и технолошку сарадњу у дунавском региону 2020-2021

 Апликација за електронску пријаву предлога пројеката српских учесника налази се на линку: http://147.91.185.20/multilateral

Позив за предлоге пројекта мултилатералне научне и технолошке сарадње у дунавском региону за 2020-2021. годину

УПУТСТВО за попуњавање предлога пројекта по Позиву за мултилатералну научну и технолошку сарадњу у дунавском региону 2020-2021

Програм за финансирање мултилатералне научне и технолошке сарадње у дунавском региону

Амандман Програма

Усвојен Закон о науци и истраживањима

Народна скупштина Републике Србије је усвојила Закон о науци и истраживањима.

Током наредних месеци је предвиђена израда подзаконских аката.

Први позив за изврсне пројекте младих истраживача је расписан 21. јуна. Тај позив је намењен оним истраживачима који нису били у прилици да буду руководиоци пројеката у претходних скоро 10 година.

До краја године се могу очекивати бар још два позива. Током јесени ће бити припремљени и позиви који ће бити намењени свим истраживачима.

Zakon o nauci i istrazivanjima 2019

Masovni pomor pčela u Rusiji

Rusko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je danas da je masovni pomor pčela ove godine registrirovan u najmanje sedam ruskih regija, prenosi Anadolija.

Eksperti su upozorili da neodgovorno i neprikladno korištenje pesticida predstavlja glavni uzrok stradanja insekata u Rusiji.

Iz ruskog ministarstva su naveli da stradanje pčela predstavlja i veliki finansijski udar na pčelare.

Ruska televizija u ponedjeljak je citirala reči jednog farmera, koji je rekao da je samo prošle sedmice izgubio 100.000 pčela, a na snimcima su se videla polja pokrivena mrtvim insektima.

Ministarstvo je upalilo alarm i angažovalo nadležne službe koje treba da sprovedu preventivne mere.

Zabranjen rad u tri objekta za preradu mesa i mleka na Zlatiboru

Veterinarska inspekcija izvršila je pojačani nadzor u Zlatiborskom upravnom okrugu. Konstatovan je veći broj nepravilnosti kod subjekata koji se bave preradom hrane životinjskog porekla.

U dva objekta registrovana za preradu mesa uočene su nepravilnosti pretežno strukturalne prirode a koje su u suprotnosti sa Pravilnikom o uslovima higijene hrane, kao i nepravilnosti vezane za posebne uslove higijene hrane uključujući i neimplementiran HACCP koji su u suprotnosti sa Pravilnikom o veterinarsko-sanitarnim uslovima, odnosno opštim i posebnim uslovima za higijenu hrane životinjskog porekla , kao i o uslovima higijene hrane životinjskog porekla.

Kod jednog subjekta zatečena je hrana životinjskog porekla koja nije označena i kojoj nije moguće utvrditi sledljivost u ukupnoj količini od 405 kg hrane koja je proglašena nebezbednom za ishranu ljudi, stavljena van prometa i poslata na neškodljivo poništenje u prisustvu veterinarskih inspektora a dodatnih 600 kg hrane koja je bila propisno obeležena ali čuvana u neadekvatnim temperaturnim uslovima je službeno uzorkovano i stavljeno van prometa do stizanja rezultata analiza. Pored navedenog, kod istog subjekta stavljeno je van prometa 2000 kg dimljenih proizvoda i blokirano od strane veterinarskih inspektora do stizanja analiza službenog uzorkovanja jer isti subjekt u tekućoj godini nije radio analize gotovih proizvoda.

U objektu koji se bavi preradom mleka i proizvodnjom kajmaka zatečene su strukturalne neusaglašenosti, loš nivo higijene, plesnivost prostorija što u velikoj meri utiče na opšte uslove higijene hrane a što je u suprotnosti sa Pravilnikom o uslovima higijene hrane. Pomenutom subjektu zabranjen je rad do otklanjanja nedostataka.

Za sva tri subjekta u poslovanju hranom izrečena je mera zabrane upotrebe prostorija i opreme do otklanjanja nedostataka.

Subjekti kojima je zabranjeno korišćenje opreme i prostorija do otklanjanja neusaglašenosti su: Objekat za preradu mleka Zlatibor K , selo Šljivovica , opština Čajetina, Objekat za preradu mesa SZR Rupić, selo Mačkat , opština Čajetina, Objekat za preradu mesa SZR Radojičić, selo Mačkat , opština Čajetina.

Otrovni sok od jabuke u Italiju stigao iz Srbije

ponedeljak, 01. jul 2019.

Italijanska policija traga za srpskim državljaninom i vlasnikom firme za proizvodnju sokova, koji je osumnjičen da je kao član organizovane kriminalne grupe izvozio iz Srbije koncentrovani sok od otrovnih jabuka, a koji je na tržište EU plasiran kao organski.

Kako prenose italijanski mediji, policija u Pizi uhapsila je osam osoba i stavila katanac na šest preduzeća koja su uvozila ovaj sok, a takođe je i zaplenila imovinu uhapšenih vrednu 6,5 mil EUR.

– Koncentrovani sok od otrovnih jabuka, namenjen za tržište džemova i marmelada u EU, proizveden je u Srbiji, odakle se lažno prenosio kao organski, dok je sadržao otrovne i štetne materije, a u nekim slučajevima i visoku koncentraciju patogena. Prevaru je otkrilo tužilaštvo u Pizi, koje je navelo da su na čelu grupe bili dvojica preduzetnika iz tog grada – preneli su italijanski mediji.

Oni takođe napominju da je deveti član ove organizovane grupe srpski državljanin, koji je direktor kompanije za proizvodnju ovog soka u Srbiji. On je tesno sarađivao sa dvojicom Toskanaca, koji su mu izdavali lažne sertifikate kako bi proizvod plasirao na tržište EU.

– Inspektori ministarstva za poljoprivredu su, pored toga što su zatvorili šest kompanija i zaplenili milionsku imovinu, presreli tovar od 30 tona koncentrovanog soka koji sadrži otrovni patulin. To je mikrotoksin koji može ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi, naročito dece. Najviše se razvija iz truleži jabuke, a povezan je sa imunološkim, neurološkim i gastrointestinalnim poremećajima. Prisutnost toksina u robi je umesto dozvoljenih 50 mikrograma po kilogramu bila neverovatnih 7.000 po kilogramu – navode mediji.

U prodaji je bilo čak 1.411 tona ovog proizvoda, vrednosti skoro 5 mil EUR, zbog čega je izdata hitna naredba za njegovo povlačenje.

– U zatvoru su završila dva brata, vlasnici kompanije „Italijanska hrana SRL“, koja prema stavu istražitelja drži monopolsku poziciju na tržištu. Ova kompanija je imala i razvijenu proceduru izbegavanja hemijske kontrole svojih proizvoda – ističu mediji.

Čitav slučaj je razotkriven zahvaljujući inspektorima iz Holandije i Nemačke, koji su posumnjali u poreklo i proizvodnju ovog koncentrovanog soka.