Veterinarska služba vežba za slučaj pojave slinavke i šapa

prava za veterinu u saradnji sa Evropskom komisijom za kontrolu slinavke i šapa sa sedištem u FAO u Rimu organizovala jesimulacionu vežbu za scenario pojave naročito opasne bolesti papkara slinavka i šap na kojoj učestvuju veterinarski inspektori iz svih upravnih okruga AP Vojvodina, kao i epizootiolozi iz svih veterinarskih instituta na teritoriji AP Vojvodina.

Deo vežbe će se održati i na centralnom nivou u Upravi za veterinu u Beogradu, a cilj vežbe je sagledavanje mogućnosti delovanja veterinarske službe u kriznim situacijama na svim nivoima organizacije.

U ovom slučaju radi se o mogućoj pojavi naročito opasne zarazne bolesti slinavka i šap koja se danas sporadično pojavljuje u pojedinim zemljama, uglavnom Azije, a u našoj zemlji je poslednji put bila zabeležena na teritoriji Kosova i Metohije još 1997. godine.

Bitno je napomenuti da je neophodno da se testira spremnost veterinarske službe za reakciju u slučaju pojave ove, kao i bilo koje druge naročito opasne zarazne bolesti životinja ali i u drugim mogućim kriznim situacijama.

Na vežbi je prisutno nekoliko inostranih posmatrača, a takođe su prisutni i posmatrači iz Vojske RS i Sektora za vanredne situacija MUP- a RS sa ciljem da se unapredi moguća saradnja u eventualnim kriznim situacijama.

Nedimović: Laboratorija u Batajnici kontrolisaće sve

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da je svestan da stanovništvo loše percipira bezbednost hrane u Srbiji, ali da se ta situacija menja. Najavo je i da će Nacionalna laboratorija u Batajnici biti krovna u Srbiji – kontrolisaće sve i raditi superanalize.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a naveo je da je bezbednost hrane na prvom mestu, kako zbog građana Srbije, tako i zbog izvoza.

U tom kontekstu je, ističe, veoma važna i Nacionalna referentna laboratorija u Batajnici koja će kontrolistai sve.

– Revizijom Zakona o hrani dobijamo širi opseg nadležnosti za našu državnu Nacionalnu referentnu labaratoriju, kako u pogledu mleka, tako i u pogledu ostale hrane. Dobijamo mogućnost da imamo jednu instituciju koja će biti krov i koja će kontrolisati sve. Koja će biti opremljena tako da može da kontroliše svaku labaratoriju koja postoji u Srbiji, objašnjava Nedimović.

Laboratorija će imati potrebnu opremu da obavi sve potrebne analize, a iza rezultata će stati država.

– Država će u novoformiranoj labaratoriji u Batajnici raditi takozvanu superanalizu. Na taj način zaokružićemo kontrolu celog sistema hrane, od mleka, preko viršli i kobasica do pesticida i mikrotoksina”, naglasio je ministar.

Dodaje da je svestan da stanovništvo loše percipira bezbednost hrane u Srbiji, pa će zato laboratorija stati na put takvim spekulacijama.

– Situacija se menja. Imamo novi Zakon o bezbednosti hrane, pravilnike koje regulištu ovu oblast i mogućnost da kontrolišemo sve što rade male privatne labaratorije. Tako ćemo imati kontrolu i uvid nad više od 90 odsto najosetljivijeg i najranjivijeg tržišta hrane, naglasio je Nedimović.

Ministar je podsetio i da je Srbija u prošloj godini izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 3,9 milijardi evra, ukazujući na suficito 1,9 milijardi.

Ocenjuje da Srbija ima potencijal za izvoz od pet milijardi evra. Sve resorne insitucije, kaže, deluju u tom pravcu.

– Imamo mnogo robe za izvoz, i one primarne, ali i finalnih proizvoda, tako da će prodaja biti veća nego ove godine”, zaključio je ministar.

Svinjsko meso iz Starih Banovaca zaraženo trihinelom, sedmoro obolelo

Svinjsko meso iz porodičnog gazdinstva u Starim Banovcima izvor je zaraze trihinelozom od koje je obolelo sedmoro ljudi, a protiv odgovornih biće podnete krivične prijave, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Vanrednom kontrolom veterinarske inspekcije u tom mesu utvrdjeno je prisustvo larvi parazita Trihinela spiralis, izazivača zarazne bolesti trihineloze od koje je obolelo sedam osoba. “Životinje su zaklane na nepropisan način u objektu mesare Darka Dražete iz Starih Banovaca koji, inače, nije odobren u Upravi za veterinu za delatnost klanja životinja”, piše u saopštenju.

Oko 80 kilograma mesa povučeno je iz prometa, a resorno ministarstvo i Uprava za veterinu apelovali su na ljude da meso i proizvode od mesa kupuju isključivo u odobrenim objektima.

Prisustvo Trihinele spiralis u mesu izaziva trihinelozu kod ljudi koja je parazitska bolest, a praćena je povišenom temperaturom, jakim bolovima u mišićima i oticanjem lica.

Novosadsko proleće od 21. do 23. marta na SPENSU

Pokret gorana Novog Sada uskoro organizuje još jednu manifestaciju Novosadsko proleće koja će se održati od 21. do 23. marta na prvom spratu sportsko –poslovnog centra SPENS u Novom Sadu.

U najavi ove tradicionalne manifestacije navodi se da je proleće godišnje doba kome se raduje ceo svet, a da je manifestacija razlog više da se zajedno radujemo i da u danima brzog života pronađemo taj polet i sreću i ugodimo sebi.

Tokom tri dana trajanja manifestacije posetiocima će se na velikom izložbenom prostoru SPENSA predstaviti izlagači u 3 izložbene celine:
1. izložba cveća, sadnica i opreme za hortikulturu
2. izložba meda i zdravstveno-bezbedne hrane
3. izložba starih i umetničkih zanata.

Ovu izložbu svake godine poseti veliki broj posetilaca iz Novog Sada ali i čitave Srbije. Oni imaju priliku da po povoljnim cenama kupe zdrave, ručno rađene proizvode i biljke, ali i da prisustvuju brojnim predavanjima, radionicama i skupovima koji prate ovaj događaj.

Tradicionalno poljoprivredno savetovanje u Čačku

Na Agronomskom fakultetu u Čačku 15. marta 2019. godine u 10:00 sati počeće dvodnevno tradicionalno, XXIV Savetovanje o biotehnologiji sa međunarodnim učešćem.

Na Savetovanju će biti predstavljeno 126 naučnih i stručnih radova iz oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije (ratarstvo, povrtarstvo, krmno bilje, voćarstvo i vinogradarstvo, zootehnika, prehrambena tehnologija, zaštita bilja, zaštita životne sredine), a na malom sajmu učestvovaće i 20 društava iz oblasti semenarstva, zaštite bilja, opreme za poljoprivredu… Tradicionalnom Savetovanju prisustvuje značajan broj agronoma, poljoprivrednih proizvođača, udruženja, savetodavne stručne službe, predstavnika lokalnih samouprava, poljoprivrednih škola…

Planirani program u petak 15. marta: svečano otvaranje i pozdravna reč organizatora i gostiju amfitetar Agronomskog fakulteta (10:00 – 10:15), reč državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede Željka Radoševića „ Mere Ministarstva poljoprivrede i aktuelni podsticaji za podršku poljoprivrednim proizvođačima u 2019. godini” (10:15 – 10:45), koktel i obilazak štandova izlagača – sala br. 34 prvi sprat (10:45 – 12:00), predstavljanje naučnih radova po sekcijama (12:00 – 15:00), ručak u studentskom restoranu (15:00) i od 16:00 sati nastavak rada po sekcijama.

Subota 16. mart: okrugli sto – aktuelne teme u poljoprivredi i diskusija– svečana sala Agronomskog fakulteta (10:00)
Ovo je jedan od najznačajnijih naučnih skukpova u ovom delu Srbije i čuva tradiciju dugu skoro četvrt veka. Pojedinosti, je u ime Organizacionog odbora Savetovanja, za GZS saopštio profesor Agronomskog fakulteta dr Drago Milošević.

Nedimović: Srbija neće dozvoliti proizvodnju i promet GMO

Nijedan od propisa iz oblasti hrane, koji su trenutno u skupštinskoj proceduri, ne predviđa nikakve izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO), izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

On je na taj način odgovorio predstavnicima Zelene stranke ali i drugim opozicionim strankama, koji su zatražili od vlade da se iz procedure povuče ovaj predlog jer navodno omogućava proizvodnju, uzgajanje i promet GMO-a u Srbiji. Ova stranka je upozorila da je predlog novih propisa „u suprotnosti sa pravnim poretkom naše zemlje” i da je svako uvođenje GMO-a „atak i na našu ekonomiju u poljoprivredu”.

– Mogućnost uzgoja i proizvodnje GM hrane negativno bi uticalo na izvoz poljoprivrednih proizvoda a na duži rok i ugrozilo proizvodnju zdrave organske hrane – napominje Zelena stranka.

U Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet GMO-a što nas svrstava među retke države koje se na ovaj način odnose prema ovoj vrsti ozloglašenih proizvoda. Međutim, ova stranka ističe da se Predlogom izmena Zakona o bezbednosti hrane u pravni sistem uvodi „kodeks alimentarijus” (set više hiljada propisa i preporuka koji se tiču bezbednosti i ispravnosti hrane). Ističu da se neke od njih tiču i GMO-a kao semenu, hrani i sirovini za proizvodnju hrane.

– Na ovaj način kroz bočne propise pokušava se legitimisanje GM hrane – kažu u Zelenoj stranci.

Obrazlažući set zakona Nedimović je, međutim, poručio da priče koje se tiču člana 5 izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane „ne stoje”.

– Nulta tolerancija je i na proizvodnju i na trgovinu GMO – izjavio je ministar poljoprivrede i dodao da je oblast bezbednosti hrane prioritet Ministarstva poljoprivrede i vlade.

Inače, uvidom u predlog izmena ovog propisa može se videti da se član 5 (o kome se trenutno najviše polemiše) odnosi na međunarodne obaveze Srbije u oblasti bezbednosti hrane. I dok je u starom zakonu navedeno da se „obaveze u oblasti bezbednosti hrane izvršavaju u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih organizacija”, sada se dodaje „uključujući i komisiju „kodeks alimentarijus””.

Genetičar profesor dr Miodrag Dimitrijević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, objašnjava da je „kodeks alimentarijus” skup smernica i saveta o različitim aspektima bezbednosti hrane. Kada je reč o smernicama za GMO one su već ugrađene u zakonodavstva iz Evropske unije. Definiše se i šta je između ostalog genetski modifikovana hrana.

– O takvim stvarima ne treba da se polemiše na ovaj način bez prethodne ozbiljne analize. Druga je stvar kakvo zakonodavstvo Srbiji treba. Na jednom ovakvom pitanju ne treba da se ubiraju politički poeni već da se posmatra isključivo kroz državni i nacionalni interes. Naravno, uz ocenu stručne javnosti – rekao je Dimitrijević.

Srbija je 2009. donela Zakon o GMO, koji je stroži od evropskog zakonodavstva i protiv je standarda u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i EU. Prema pravilima STO, ne može se uvesti zabrana prometa proizvodima za koje nije dokazano da štete ljudskom zdravlju. Većina zemalja EU, koje su odobrile promet i dalje vode restriktivnu politiku i imaju značajna ograničenja i kontrolu prometa tih proizvoda, kao i obavezu obeležavanja.

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) na jedanaestom zasedanju konferencije, održanom 1961. godine, i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) na šesnaestoj skupštini, održanoj 1963. godine, donele su rezoluciju da se osnuje komisija za „kodeks alimentarijus”. Ta komisija je odgovorna za podnošenje predloga i konsultacija sa generalnim direktorima FAO i SZO o svim pitanjima u vezi sa primenom zajedničkog programa vezanim za standarde hrane.

Plan aktivnosti za kontrolu afričke kuge svinja

Organizacija FAO definiše strategija prevencije i kontrole u regionu važne za brzo otkrivanje i reagovanje u slučaju pojave bolesti.

Smanjenje rizika od upada i unapređenje mera za brzo otkrivanje i kontrolu afričke kuge svinja u zemljama Balkana glavna je tema četvorodnevne radionice koju je sprovela Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je održana od 18. do 21. februara u Beogradu.

Afrička kuga svinja je virusna hemoragijska bolest koja ubija i do 100 odsto zaraženih životinja, kako domaćih tako i divljih svinja. Bolest ne predstavlja rizik po ljudsko zdravlje, ali ima potencijal da razori ruralnu ekonomiju, ugrozi dostupnost hrane, kao i trgovinu u pogođenim regionima.

Poslednjih godina bolest se postepeno proširila, a njena pojava u Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji 2019. godine predstavlja ozbiljnu i neposrednu pretnju Balkanu.

“Virus se može brzo širiti zbog relativno guste populacije divljih svinja i veoma rasprostranjenog uzgoja domaćih svinja u okviru domaćinstava”, rekao je Daniel Beltran-Alkrudo, službenik FAO-a za zdravlje životinja i dodao: “Svest, unapređena biosigurnost i spremnost na reagovanje su ključni za prevenciju i smanjenje negativnih uticaja bolesti na ruralnu ekonomiju, postojeći lanac vrednosti u svinjogojstvu i trgovinu”.

U tom cilju, FAO sprovodi hitni projekat pod nazivom „Afrička kuga svinja u slučaju urgentnih situacija na Balkanu“, te je ova radionica prvi korak u definisanju strategija prevencije i kontrole u regionu i dogovoru o ključnim pitanjima kontrole granica, svesti, biosigurnosti i drugim.

Radionica je okupila međunarodne stručnjake, kao i više od 25 delegata iz pet zemalja uključenih u projekat – Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije – zajedno sa predstavnicima Hrvatske, Mađarske i Rumunije. Učesnici su predstavnici veterinarskih i šumskih uprava, kao i lovačkih udruženja i nevladinih organizacija koje rade u sektoru uzgoja svinja. Za bolest poput afričke kuge svinja, koordinacija među svim ovim institucijama je od kritične važnosti. Međunarodne agencije kao što su Evropska agencija za sigurnost hrane i Svetska organizacija za zdravlje životinja takođe su bile prisutne.

Radionica je izuzetno važan forum za razmenu znanja među stručnjacima iz različitih oblasti“, rekla je Daniela Manđione, službenica za politiku FAO-a. “Balkan nikada nije bio izložen Afričkoj kugi svinja, što znači da Vlade, farmeri i lovci imaju nedovoljno informacija i malo tehničkog znanja o bolesti.”

Kao rezultat radionice, predstavnici su usvojili plan i definisali aktivnosti za sprovođenje18- mesečnog projekta i prikupili detaljne informacije o ključnim poteškoćama i izazovima za svaku državu ponaosob.

Francuska štiti pčele i širi listu zabranjenih pesticida

Prošle godine Evropska unija zabranila je upotrebu pesticida klotianidin, imidakloprid i tiametoksam, a Francuska je listi zabranjenih pesticida pridružila i tiakloprid i acetamiprid.

Francuska je prva zemlja koja se odvažila na zabranu pet pesticida štetnih za pčele. Kolonije ovih insekata umiru u ekološki i ekonomski neprihvatljivom procentu, a naučnici, kao na glavnog krivca za njihov pomor, upiru prstom na neonikotinoide. Oni podjednako štete i pčelama samicama i medonosnim pčelama, a njihovi tragovi su pronađeni i u uzorcima meda.

Prvi koraci zaštite populacije pčela preduzeti su još prošle godine i to kada je Evropska unija zabranila tri vrste pesticida. Ova odluka je stupila na snagu u decembru i obuhvata klotianidin, imidakloprid i tiametoksam. Francuska je listi zabranjenih pesticida pridružila i tiakloprid i acetamiprid.

Zabrana je naišla na nerazumevanje poljoprivrednika koji smatraju da će im nova zabrana vezati ruke i da neće moći da se „takmiče“ na prehrambenom tržištu ukoliko izgube pravo da zaštite svoje oranice od štetočina.

Neonikotinoidi predstavljaju grupu insekticida sa najširom primenom u svetu, a u upotrebu su ušli devedesetih godina 20. veka. Oni su nervni otrovi koji izazivaju širok opseg problema za insekte, a do današnjeg dana brojna istraživanja su ukazala na to da imaju veze sa padom brojnosti pčela, s obzirom na to da one oprašuju njive koje poljoprivrednici prskaju ovim hemikalijama.

Negativni uticaj neonikotinoida se odražava kroz oštećenje pamćenja, dezorijentisanost i nemogućnost insekta da se vrati u svoju koloniju, slabljenje nivoa plodnosti, smanjenje broja matica, a u pojedinim slučajevima uzrokuje i smrt jedinke.

Kao drugi razlozi za pomor u košnicama navode se bolesti i gubitak cvetnih staništa.

S obzirom na to da pčele oprašuju tri četvrtine svih useva na Zemlji, nezamenjiv su deo globalnog ekosistema.

Naša naučnica usavršava proizvodnju mesa iz epruvete

Dr Ivana Gađanski sa Instituta BioSens dobitnica je prestižnog granta poznate američke organizacije Institut Dobre hrane (engl. Good Food Institute). Dr Gađanski jedna je od 14 dobitnika granta iz celog sveta koji se dodeljuje u oblasti istraživanja alternativnih načina proizvodnje mesa.

U okviru svog projekta dr Ivana Gađanski baviće se najsavremenijim svetskim istraživanjima u oblasti ćelijske poljoprivrede, kako bi se obezbedile dovoljne količine hrane za rastuću svetsku populaciju. Ćelijska poljoprivreda predlaže inovativne metode proizvodnje mesa u laboratoriji, kultivacijom ćelija dobijenih iz mišićnog tkiva životinja. Dr Gađanski i tim istraživača sa Instituta Biosens baviće se razvijanjem novih tipova senzora za praćenje kvaliteta ćelija tokom kultivacije mesa, na mikrofluidnom modelu.

“Proizvodi od kultivisanog mesa neće imati dodate antibiotike, hormone ili druge aditive koji se nalaze u klasičnom mesu. Takođe, važno je napomenuti da je ovakav način proizvodnje mnogo humaniji prema životinjama, jer iako se uzorak ćelija uzima iz mišića žive životinje, to se radi na bezbolan način“, izjavila je dr Gađanski povodom dobijanja granta.

Ona dodaje da je veoma važno što se za ovakvu proizvodnju mesa troši mnogo manje resursa nego u klasičnoj poljoprivredi, ali i da se na ovaj način smanjuje zagađenje životne sredine i emisija štetnih gasova u atmosferu koji nedvosmisleno dovode do klimatskih promena.

Za razliku od proizvoda od kultivisanog mesa, proizvodi od proteina biljnog porekla su već duže vreme dostupni u prodaji. Senzori na kojima će raditi tim iz BioSensa obezbediće očitavanje podataka u realnom vremenu, a samim tim olakšati kontrolu kvaliteta i smanjiti troškove proizvodnje kultivisanog mesa. Očekuje se da će ovakav način proizvodnje omogućiti ubrzanu komercijalizaciju i ove vrste alternativnih proteina koji nose ogroman potencijal da u narednim godinama dovedu do prave revolucije u proizvodnji hrane u svetu.

Dr Gađanski je provela godinu dana kao Fulbrajt gostujući profesor na Kolumbija Univerzitetu, SAD, u najpoznatijoj svetskoj laboratoriji za inženjering tkiva, nakon čega se vratila u Srbiju gde trenutno primenjuje svoja znanja. Dr Gađanski je deo BioSens tima od 2017. godine.

Osim naučnice sa Instituta BioSens, grant su dobili i istraživači sa poznatih svetskih instituta kao što su Berkli iz SAD, Izraelski tehnološki institut, Tehnološki institutu u Pekingu, Univerzitet u Oslu, i dr.

Sa ciljem da se u narednim godinama razviju novi pravci u prehrambenoj industriji, kako bi se obezbedile dovoljne količine hrane za rastuću svetsku populaciju, Institut Dobre hrane podržava razvoj istraživanja i proizvodnje alternativnih proteina koji se mogu koristiti kao zamena za uobičajene životinjske proteine. Krajem 2018. godine ova organizacija otvorila je poziv za finansiranje naučnih projekata za usavršavanje tehnologija za proizvode od alternativnih biljnih proteina i kultivisanog mesa.

Živina koja jede brokoli ima lepša i kavaltetnija jaja

Nakon ubiranja brokolija ostaju velike količine drški i lišća koji uspešno mogu da se upotrebe kao hrana za živinu tvrde amaerički naučnici.

Hrana za koke nosilje napravljena od otpada koji nastaje prilikom proizvodnje brokolija – drške i listovi, može blagotvorno da deluje na proizvodne karakteristike jaja, pokazala su najnovija istraživanja Univerziteta u Klaifoniji, prenosi Poultry world.

Pre svega, jaja koka hranjena na ovaj način imala su veći sadržaj hranljivih materija, a boja žumanceta bila je lepša i intenzivnija.

Istraživači s ovog Univerziteta utvrdili su da uvođenje brokolija u ishranu može da doprinese smanjnju alergija i manoj pojavi bolesti.

Tokom ubiranja brokolija, za ljudsku upotrebu uzimaju se samo glavice, dok se drške i listovi koji čine čak 75 odsto prinosa zaoravaju. Na ovaj način odbacuje se masa koja u sebi sadrži velike količine klacijuma, vitamina, prirodnih boja, karotenoida i antioksidanasa.

Kaotenoidi su posebno intersantni za poljoprivrednike koji proizvode jaja jer opojačavaju obojenost žumanceta.

Tokom probnih istraživanja hrani za koke nosilje dodavana je velika količina brokolija u smeše sa sojom i kukuruzom. U odnosu na kontrolnu grupu koja je jela uobičajenu hranu dobili su se slični rezultati kada je u pitanju uzimanje hrane telesna masa, konverzija, proizvodnja jaja, njihova težina, debljina ljuske…

Nisu zabeleženi nikakvi negativni efekti, a boja žumanceta u eksperimentalnoj grupi bila je znatno izraženija. Dobijeni rezultati ukazali su na to da su potrebna dodatna istraživanja koja bi utvrdila sve efekte i opravdanost uvođenja brokolija u obroke za koke nosilje.