Počele prijave za učešće na sajmu hrane Belgrade food show

Drugi po redu sajam i konferencija visokokvalitetne hrane („specialty food“) u Jugoistočnoj Evropi – Belgrade Food Show, ove godine će se održati 10. i 11. oktobra u Belexpocentru, u Beogradu.

Pozivaju se svi zainteresovani proizvođači da se prijave putem oficijalnog sajta www.belgradefoodshow.rs i obezbede svoje prisustvo na najvećem i jedinom sajmu ovog tipa u Srbiji i regionu.

Izlagači će imati priliku da predstave svoje jedinstvene proizvode, podele iskustva sa ostalim proizvođačima, kao i da se sretnu sa potencijalnim domaćim i međunarodnim kupcima i distributerima. Kupci će otkriti srpsku industriju visokokvalitetne hrane i upoznati inspirativne preduzetnike i njihove vrhunske proizvode.

I jedni i drugi će moći da prisustvuju prezentacijama i stručnim panelima tokom oba dana konferencijskog dela, gde će moći da čuju o najnovijim svetskim trendovima, putevima do potrošača, prilikama za izvoz, očekivanjima tržišta, uspešnim pričama…

Na prošlogodišnjem sajmu učestvovalo je osamdeset izlagača, preko šesto ljudi posetilo je konferencije, održano je sedam panel diskusija, sto trideset sedam B2B sastanaka, trideset medija je pratilo događaj, učetvovala su četiri inostrana predavača i kupci iz celog sveta.

Događaj organizuje Asocijacija za promociju srpske hrane sa tendencijom da Srbiju uvrsti među lidere u industriji hrane i pića u Jugoistočnoj Evropi, uz podršku USAID Projekta za konkurentnu privredu.

EFSA novosti – 10.6.2019.

  1. U zemljama clanicama je u toku projekat u vezi trovanja ciguaterom, koja potice od riba iz toplih mora i okeana.

Do sada su cetiri zemlje clanice, koje ucestvuju u projektu, Francuska, Nemacka, Portugal I Spanija- prijavile 24 slucaja bolesti od 2012. Do 2018.godine. Austrija I Svajcarska su prijavile 15 sporadicnih slucajeva ciguatera trovanja dok Belgija, Finska, Estonija Holandija, Luksemburg I Slovenija nisu imale ove slucajeve od 2012.godine.

Letak sa simptomima ciguatera trovanja hranom, mozete videti:

http://www.aecosan.msssi.gob.es/AECOSAN/docs/documentos/ciguatera/ciguatera_Flyer-_INGLES_07072017.pdf

 

  1. Evropska Komisija i Parlament pripremaju  korake za implementaciju Horizon Europe od 2021-2027.

Jedna od glavnih novina Horizon Europe je razvoj i implementacija ambicioznih „Misija za istraživanje i inovacije“‘(Research and Innovation Missions’). Ovo ima za cilj maksimiziranje uticaja R&I programa i pokazivanje njegove relevantnosti za društvo i građane.

Pet “područja misije” koja ce biti  implementirana u prvim godinama Horizon Europe su:

  • Rak
  • Prilagođavanje klimatskim promjenama, uključujući društvenu transformaciju
  • Zdravi okeani, mora, priobalne i unutrašnje vode
  • Klimatski neutralni i pametni gradovi
  • Zdravlje tla i hrana

Komisija je raspisala poziv za iskazivanje interesa, za clanove pet odbora.

Više o pozivu mozete videti putem: link

Više informacija:

MISSION-ORIENTED POLICY FOR HORIZON EUROPE

Studies, expert reports and studies outlining a mission-oriented policy approach for the next framework programme, Horizon Europe

CALL FOR EXPRESSION OF INTEREST FOR MEMBERS OF HORIZON EUROPE MISSION BOARDS

Commission invites top experts to shape new research and innovation missions

 

  1. Otvorena je prijava za prisustvovanje web konferenciji za 94 Naučni odbor do 18.06.2019.godine.

Više informacija na:

94th Plenary meeting of the Scientific Committee – open for observers

 

  1. POSEBNA PAŽNJA FAKULTETIMA!!

EFSA trazi mlade diplomce iz celog sveta da obave praksu u EFSA, u različitim podrucjima njenog rada.

Posto je poziv otvoren do 1 jula 2019.godine, ako ste zainteresovani da vise saznate o ovoj temi, održan je webinar a EFSA je objavila snimak na svojoj internet stranici.

EFSA TRAINEESHIPS CALL 2019

EFSA/NS/TR/2019/01

 

  1. EFSA objavljuje svoje naućne savete u EFSA žurnalu – otvoren pristup na internetu.

U poslednjih nekoliko godina časopis se razvijao kako bi zadovoljio potrebe naučnih zajednica.

Kako bi bilo omogućeno da se i dalje razvija EFSA je pokrenula kratku anketu, koja vam neće oduzeti vise od 6-7 minuta. Ako ste u mogucnosti uradite anketu.

EFSA JOURNAL SURVEY 2019

 

  1. Otvorena je registracija za 93 plenarni sastanak NDA panela od 2-4.jula 2019.godine na EFSA vebsajtu.

 

Registracija za veb konferenciju otvorena je do 2 jula 2019.godine.

 

Više informacija na:

93rd Plenary meeting of the NDA Panel – open for observers

Guidelines for Observers

 

  1. Treća internacionalna konferencija za kontaminente u hrani: izazovi u proceni rizika (ICFC 2019), odrzace se u Portugalu 26-17 septembra 2019.godine.

 

Više informacija na:

3rd International Conference on Food Contaminants

call for papers

Clinica veterinaria 2019

Poštovane koleginice i kolege,

XXI regionalno savetovanje iz kliničke patologije i terapije malih životinja “Clinica veterinaria 2019” će se održati od 20-22.06.2019. godine na Fruškoj gori.

Savetovanje je akreditovano od strane stručnog odbora VKS:
1.      Oba dana predavanja (4 boda)
2.      Radionice (po 8 bodova)

Sve informacije o savetovanju se nalaze u prilogu.

CV_2019_program

Pojava divljih svinja u Beogradu posledica visokog vodostaja

Usled visokog vodostaja Dunava koji je poplavio Veliko ratno ostrvo, određeni broj divljih svinja spas je pronašao na području Novog Beograda, što je prouzrokovalo veliku uznemirenost u javnosti, saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Uprava za šume upućuje upozorenje građanima na potencijalnu opasnost od divljih svinja koje su prisutne na delovima teritorija opština Zemun i Novi Beograd, na potezu od bloka 30 do bloka 9, odnosno od Ušća do Zemunskog keja.

Divlje svinje koje se nalaze na površinama van lovišta su vrlo uznemirene. Neke od ženki su visokosuprasne ili su se skoro oprasile, što maksimalno povećava nivo rizika.

Na terenu su uvedena dežurstva u organizaciji Lovačkog udruženja „Zemun“, policije i JKP „Veterina Beograd“, koji preduzimaju mere hvatanja, uspavljivanja i zbrinjavanja u prihvatilištu kojim gazduje LU „Zemun“, kao i stalnog praćenja njihovog kretanja, uz preduzimanje svih neophodnih biosigurnosnih mera.

Radi lične bezbednosti ljudi, kao i izbegavanja nepotrebnog uznemiravanja koje može izazvati nekontrolisane reakcije i nepredvidivo kretanje divljih svinja, neophodno je da se izbegavaju izlasci u priobalni deo Novog Beograda i Zemuna, a naročito u večernjim i noćnim satima, sve dok traje ova neposredna opasnost.

Šarole, vodeća rasa po količini proizvedenog čistog mesa

Autor: dr Igor Prka spec.dr vet. Centar za veštačko osemenjavanje „Toplek“

Srbija je ne tako davno u Evropi bila veoma poznata po proizvodnji i izvozu goveđeg mesa. U našoj zemlji postoje veoma dobri uslovi za držanje goveda (tradicija, proizvodnja stočne hrane, potrebne površine itd.). Već samo na osnovu tih činjenica nije teško zaključiti da govedarstvo u Srbiji ima sve uslove da ponovo postane vodeća grana ne samo stočarstva već i poljoprivrede u celini.

Proizvodnja mleka je mnogo složenija, počev od osemenjavanja i steonosti krava, teljenja i odgoja teleta, muže i postupanja s mlekom, sve do konkurentnosti u plasmanu. S druge strane, tov goveda je značajno jednostavniji, uključujući i plasman utovljene stoke ili goveđeg mesa.

Sistem držanja goveda „krava-tele“ koji se koristi u uzgoju tovnih rasa, podrazumeva slobodno držanje i kretanje svih kategorija (krave, telad i tovna grla) sa slobodnom ispašom tokom najmanje šest meseci godišnje.

U ostalom delu godine, grla se drže u stajama, gde se takođe slobodno kreću, i hrane onom hranom koja je dobijena na livadama u neposrednoj blizini. Time se i u stajama obezbeđuje manje intenzivna i prirodnija ishrana. Kao rezultat se dobija meso koje je sigurnijeg porekla i visokog kvaliteta.

Na višim terenima, na primer iznad 800 metara nadmorske visine, sve više se uvodi obezbeđivanje hrane za zimski period isključivo u vidu sena. Time se sve više ispunjavaju uslovi ne samo za zdravu već i organsku proizvodnju goveđeg mesa. Takav proizvod se već sada sve više traži i ima siguran i dobar plasman. To je za Srbiju dodatna šansa, koja nije iskorišćena a ima sve uslove za to.

Prednost tovnih rasa u odnosu na druge je pre svega rano stasavanje, dobra sposobnost prilagođavanja na različite uslove na farmama a jedna od odlika je i to što su grla skromnija u ishrani i prikladnija za upotrebu lošije zelene mase. Pored toga, ne zahtevaju veća finansijska ulaganja u građevinske objekte i opremu kao mlečne rase goveda. Konačno, manji je utrošak ljudskog rada u držanju ovih goveda, što takođe ima uticaja pri njihovom izboru za uzgoj.

Šarole je veoma stara rasa. U iskopinama nađene figure iz doba Rimskog carstva, koje prikazuju goveda šarole tipa, kao i verski izvori koji se odnose na žrtveno goveče bele boje, ukazuju na početke njegovog gajenja. Postoji pisani podatak iz 878.godine u kome se spominje ime Bogenis, što na keltskom znači «naselje belog vola», i može asocirati na šarole goveda.

Šarole rasa goveda je dobila ime po francuskoj provinciji Charolais, a smatra se da je nastala od goveda koja su došla u Francusku iz Italije zajedno sa rimskim legijama.

Krajem 18. veka, u nastojanju da se tadašnjim grlima poboljšaju određena svojstva, ukrštaju se tadašnje primitivne šarole krave sa Shorthorn (šortorn) bikovima uvezenim iz Engleske, iz grofovije Daram.

Intezivnom primenom selekcije sa ciljem bržeg prirasta i ranijeg stasavanja, gajenjem u bliskom krvnom srodstvu, stvoren je novi tip šarole goveda, koji se odlikuje odličnom tovnom sposobnošću.

Na ovaj način nastale su posebne životinje za proizvodnju mesa, pa se njihova populacija povećava, naročito nakon Drugog svetskog rata, kada počinje da se širi po čitavom svetu i utiče na stvaranje novih rasa (čebrej govedo u SAD-u, canchim govedo u Brazilu).

Šarole se danas smatra vodećom rasom u svetu po količini proizvedenog čistog mesa po grlu.

To su krupna i teška goveda velikog okvira, sa izraženim širinom i dubinom. Imaju kratku i široku glavu, relativno kratak i mišićav vrat i dugačak i dubok trup. Leđna linija im je ravna s mnogo mišića.

Ekstremiteti su kratki, a koža srednje debljine, pokrivena mekanom dlakom pšenične boje. Visina grebena odraslih krava je u proseku 138 cm, a bikova 145 cm. Prosečna masa tela krava je oko 800 kg, a bikova 1.250 kg.

Dlačni pokrivač je jednobojne bele do krem boje, sluzokoža jednobojno svetla bez pigmentacije, rogovi žuti kao vosak i svetli papci. Glava je relativno mala i kratka, širokog čela i velike gubice. Trup se odlikuje dubokim grudima, zaobljenim rebrima, dobro vezanom plećkom, vrlo mišićavim leđima, dugim i punim slabinama i vrlo širokom karlicom. Butovi su zaobljeni i duboki, a noge relativno kratke.

Krave se drže u priplodu prosečno 7 godina i za to vreme daju 4-5 teladi, a u toku jedne laktacije prosečno daju oko 2.500 litara mleka. Mleko služi za ishranu teladi do 4 meseca starosti, a zatim se koristi za konzumiranje. Šarole junad postiže odlične rezultate u tovu zelenom masom i koncentratom do starosti 15-18 meseci i postiže završnu težinu 550-600 kg bez izrazito masnog trupa.

Međutim, pri uzgoju u čistoj krvi može biti teškoća pri teljenju jer se karlica nedovoljno otvara u odnosu na masu ploda (krupna telad), pa je pre tridesetak godina gotovo svako drugo teljenje zahtevalo pomoć čoveka. Ipak, uticajem selekcije na smanjenje mase teleta smanjen je broj teških teljenja, iako je još uvek taj broj iznad proseka u poređenju sa drugim rasama goveda.

Šarole danas u svetu zbog navedenih osobina služi za ukrštanje sa drugim mesnatim rasama manjeg okvira, ali i sa mlečnim rasama za poboljašnje prirasta.

Kad su u pitanju kombinovane rase, posebno se ističu melezi sa simentalskom rasom, koji su u tovnim i klaničnim osobinama bolji od čistokrvnih simentalskih grla.

U područjima sa velikim brojem sunčanih dana, šarole goveda zbog svoje svetle dlake mogu imati problema sa kožom, rakom očiju ili konjuktivitisom. Životinje mogu imati rogove ili biti genetski bezrožne.

Kvalitet ove rase je dobra plodnost i materinska sposobnost krava. One su dugovečne i daju 10-12 teladi u toku života. Od 100 pripuštenih plotkinja, oko 91% ostane steono i dobije se oko 80 zalučene teladi.

U Srbiji se ova rasa značajnije pojavljuje krajem 80tih i početkom 90tih godina 20 veka. Malo je zapata gde se šarole krave drže u čistoj rasi. Jedno od mesta gde se mogu naći ove karakteristične bele krave je Susek u blizini Bačke Palanke.

U našoj zemlji, Stočarsko veterinarski Centar Krnjača je jedini koji ima priplodnog bika šarole rase. U pitanju je bik Fratello, koji je rođen 2010.godine a u Srbiju je došao dve godine kasnije. On je i svojevrsna atrakcija zbog svoje pojave, pre svega za đake i studente koji posećuju ovaj naš najstariji Centar. Fratelo je rođen u Austriji, a kombinacija je francuskog bika Valseur i švajcarske majke Barbie.

Pokvarena hrana je uzrok 400.000 smrti godišnje u svetu

nedelja, 09. jun 2019.

Dan sigurnosti namirnica je SZO posvetila borbi protiv pokvarene hrane. Jer – svaki deseti stanovnik naše planete bar jednom godišnje se razoboli jer je pojeo nešto pokvareno.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da više od 400.000 ljudi svake godine umire zbog konzumiranja pokvarenih namirnica. „Pokvareno“ je svakodnevni izraz za biološku reakciju razgradnje: bakterije, virusi, paraziti razgrađuju namirnicu, a ako je mi takvu pojedemo, ti paraziti dospevaju i u ljudsko telo.

„Ovo je jedinstvena prilika da se podstakne svest o opasnosti pokvarene hrane. Kod vlada, država, proizvođača, transportera i potrošača. Od poljoprivrednog imanja pa sve do tanjira, svi učesnici moraju pomoći u tome da naša hrana bude čista.“, izjavio je predsednik Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejsus.

Pogađa siromašne, ali i bogate!

Bogate zemlje i potrošači imaju i dobre frižidere, kod njih je čak problem što velike količine ispravne hrane bacaju u smeće, jer imaju novca da kupe nove namirnice i onda kad im se nešto učini „sumnjivo“.

Ipak, i u Evropi godišnje 23 miliona ljudi oboli od trovanja hranom, gotovo 5.000 osoba od toga i umre. SZO tvrdi da je stvarni broj sigurno puno veći, jer ne ide svako lekaru zbog mučnine i smetnji prouzrokovanih nekom lošom namirnicom.

Buđav hleb

Mada predsednik SZO apeluje na sve u lancu ishrane, baš svi u tom lancu pokušavaju i da „uvale“ pokvarenu namirnicu potrošaču. To počinje od banalnog i ne tako opasnog pokušaja prodavaca na šijaci da među zdravo voće i povrće podmetnu bar neki komad koji je već počeo trunuti. Neki trgovci neće oklevati i ponovo će prepakovati neku hranu kako bi sakrili istekle rokove trajanja.

Restorani su posebna priča: njihovi vlasnici nerado bacaju hranu koju su već kupili. Ponekad će kuvaru narediti da „malo odreže“ ono što je već vidljivo trulo i buđavo, a da na ostalo onda stavi malo više začina. Više novca ugostitelju će ostati i ako se ne menja ulje u fritezi.

Brzi novac sa trulim mesom

A onda su tu i „veliki“ prevaranti. Najčešće je prevara sasvim jednostavna: svetska cena govedine je trenutno oko tri i po do četiri evra po kilogramu, svinjetine nešto manje od dva evra. Ali: uvek se iznova događa da se na nekom teretnom brodu ili šleperu pokvari sistem za hlađenje i zamrznuto meso se počinje otapati. Od tog trenutka to više nije sigurna hrana i zapravo će štetu nadoknaditi osiguranje.

Ali neko će biti spreman da kupi i takvo meso. Naravno, njegova cena je onda tek nekoliko centi – trgovac i prevoznik će biti srećni ako dobiju i toliko, jer ih čeka trošak uništavanja otpada, možda i sterilizacija hladnjače. Tako kupljeno meso je lutrija: nešto se možda još nije odmrznulo i počelo da truli, ali prevarant veruje kako će i takvo meso moći upotrebiti za mesne prerađevine koje će onda pokušati prodati kao „posebnu ponudu“. Tu ima smisla i apel vladama država, jer i takva hrana je morala proći nadležna tela za nadzor hrane.

Opasna pokvarena hrana je puno veći problem u siromašnim zemljama: treba imati pred očima kako još uvek oko dve milijarde ljudi nema pristup čistoj vodi i ko će onda tamo bacati hranu, čak i ako više nije ispravna. Apel za ispravnu hranu je utoliko i pitanje planetarne solidarnosti i saradnje, a to se tiče i nas:

„Jedan obrok danas vrlo lako može biti napravljen od sastojaka sa nekoliko kontinenata, a njihova sigurnost zavisi i od međunarodne saradnje“, podseća Žužana Jakab, direktoka SZO-a za Evropu. Zato i ovaj dan treba da bude podstrek vladama da provere sigurnosne mehanizme zaštite namirnica na svim područjima.

Izvor:DW

Ludih krava nema u Srbiji!

Srbija je od Međunarodne organizacije za zdravlje životinja (OIE) dobila status zanemarljivog rizika od bolesti ludih krava, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.
V.d direktora Uprave za veterinu Emina Milakara je 30. maja na Generalnoj Skupštini OIE, pred učesnicima 182 zemlje, dobila sertifikat o zanemarljivom riziku od bolesti ludih krava.Taj sertifikat našim proizvođačima i veterinarskoj službi, kao i državi, donosi poseban povlašćen status u međunarodnoj trgovini goveda i mesa, podiže ugled veterinarske struke i ministarstva u međunarodnim odnosima i smanjuje troškove ispitivanja u poslovanju hranom.

Kako je navedeno, za Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i veterinarsku službu dobijanje tog statusa predstavlja veliki uspeh i podiže ugled naše zemlje na globalnom nivou.

Bolest ludih krava (BSE) predstavlja najopasniju zoonozu, bolest koja se sa životinja prenosi na ljude, sa kojom se bore sve zemlje Evrope i sveta.

Kako bi sprečila pojavu i širenje bolesti, Uprava za veterinu dugi niz godina sprovodi kontrolne mere kroz ceo lanac hrane: od farmi (ispitivanja uginulih životinja) do ispitivanja moždanog tkiva u objektima za klanje.

U Srbiji nikada nije bio zabeležen nijedan slučaj ove bolesti, koja se završava smrtnim ishodom po ljude i životinje i prenosi se konzumiranjem mesa i proizvoda od mesa.

To kao posledicu dovodi do uništavanja moždanog tkiva ljudi, a poznata je kao Krajc Jakobsova bolest.

Kontrola ove bolesti zahteva veliko angažovanje veterinarske službe, proizvođača, prerađivača i značajna finansijska sredstva.

Intenzivnim radom na terenu i dokumentaciji potrebnoj da dokažemo da je naša zemlja slobodna od ove bolesti, Srbija je dobila sertifikat da je međunarodno priznata kao zemlja sa zanemarljivim rizikom od BSE, navedeno je u saopštenju.

Rusija obustavila uvoz mesa iz četiri srpske kompanije

Ruska Federacija privremeno je na 60 dana blokirala uvoz mesa i mesnih prerađevina četiri firme iz Srbije.Ruska Federacija privremeno je na 60 dana blokirala uvoz mesa i mesnih prerađevina četiri firme iz Srbije, potvrđeno je danas Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

„Izvoz je privremeno zabranjen za četiri firme na rok od 60 dana do otklanjanja nepravilnosti”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

Ruske vlasti donele su odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina proizvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds (Big Bull Foods), Zlatiborac i Karneks (Carnex). U odlukama ruske inspekcije od 21. i 22. maja, objavljenim na sajtu ove institucije, navodi se da je privremeno ograničenje na isporuku proizvoda četiri srpske kompanije uvedeno na osnovu inspekcijskog nadzora sprovedenog od 15. od 19. aprila. Privremena zabrana stupiće na snagu 4. juna.

Precizirano je i da će sve isporuke mesa i proizvoda koje budu krenule ka ruskom tržištu do 4. juna, moći da se sprovedu po uobičajenoj proceduri.

U ruskoj Federalnoj službi za ve erinarski i fitosanitarni nadzor (Rošelkhoznadzor) su za „Novu ekonomiju” potvrdili da je 19 službenika ove institucije u aprilu izvršilo nadzor u šest srpskih kompanija za proizvodnju mesa, a da su „ozbiljne nepravilnosti” utvrđene u četiri kompanije.

Pošto nepravilnosti budu otklonjene „po proceduri” će se te firme naći na listi izvoznika mesa i mesnih prerađevina u Rusiju.

U Karneksu su za „Novu ekonomiju” rekli da neprekidno obezbeđuje svojim potrošačima proizvode visokog kvaliteta stalnim preispitivanjem usaglašenosti tehnoloških postupaka sa industrijskim standardima, implementiranim sistemima kvaliteta i bezbednosti proizvoda i relevantnim pozitivnim propisima

U Zlatiborcu ocenjuju da im je ograničen pristup ruskom tržištvu zbog „nekoliko dodatnih veterinarsko-sanitarnih i normativno-tehničkih uslova koje je potrebno ispuniti”,

“АКТУЕЛНИ ТРЕНДОВИ У ЗДРАВСТВЕНОЈ ЗАШТИТИ ЖИВОТИЊА И БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ” 05. јун 2019., Београд, Хотел Србија

Поштоване колегинице и колеге,
Позивамо Вас да присуствујете једнодневном стручно-научном симпозијуму “Актуелни трендови у здравственој заштити животиња и безбедности хране”. Научни институт за ветеринарство Србије на овај начин наставља своју вишегодишњу традицију у организацији едукативних међународних и националних скупова. Имајући у виду актуeлну епизоотиолошку ситуацију у нашој земљи и региону, као и новине у области контроле и безбедности хране и хране за животиње сматрамо да ће симпозијум бити врло користан за колеге докторе ветеринарске медицине са факултета, института, ветеринарских станица и амбуланти, као и за колеге републичке ветеринарске инспекторе.
Тематска заседања
• Здравствена заштита животиња
• Безбедност хране и хране за животиње
Котизација за симпозијум je бесплатна. Симпозијум je акредитован од стране Ветеринарске коморе Србије и присуство ће бити бодовано са 4 бода према Правилнику о стручном усавршавању ветеринара.
Prvo obavestenje

Program simpozijuma
Контакт и пријаве: Научни институт за ветеринарство Србије, Војводе Тозе 14, 11000 Београд, Тел/Факс: 011/6604020, Е-маил: nivs@nivs.rs

JAJA S PEČATOM NA ČEKANJU

Beograd, 27. maj 2019.

Izvor: Politika

U „Zajednici živinara” objašnjavaju zbog čega je primena novih propisa odložena za početak naredne godine

Početkom ove godine na snagu su stupila nova pravila za proizvodnju i promet jaja. Domaći proizvođači nisu u mogućnosti da se, u tako kratkom periodu, prilagode ovakvom načinu poslovanja. Zbog toga je prvobitni rok – 1. juli ove godine, odlukom Ministarstva poljoprivrede sada produžen za još šest meseci, na 1. januar 2020.

Šta se od proizvođača očekuje?

Usvojeni propisi bi trebalo da donesu dosta novina pre svega u načinu obeležavanja ovih živinskih proizvoda. Svako jaje će morati da ima neku vrstu „pečata” ali propisani su i: drugačija klasifikacija, uslovi koji se tiču izgleda, dimenzija i pakovanja…

– Kada nešto traje 30 godina, a tačno toliko traje prethodni pravilnik, i naučite proizvođače da rade po određenom sistemu onda je njima teško da sve to izmene u kratkom vremenskom roku. Nije reč o usaglašavanju deset velikih proizvođača već oko 800 farmera – kaže Rade Škorić iz Udruženja „Zajednica živinara”.

Podsećamo, umesto dosadašnjih sedam klasa u prodavnicama bi trebalo da se nađu samo sveža jaja „A” klase. Takozvana „B” klasa biće namenjena prehrambenoj industriji. Oznaka „A” godinama je bila težinska kategorija a sada postaje kvalitativna, ističe naš sagovornik. Što se tiče obeležavanja, do sada su postojale težinske kategorije (A, B, C, D… S) i razlika između njih bila je po pet grama. Sada se usaglašavamo da te težinske razlike budu 10 grama i biće četiri oznake. Najkrupnije jaje, teže od 73 grama, biće obeleženo oznakom XL. Potom slede nešto sitnija razvrstana na kategorije: L, M i S – što će biti sinonim za jaje čija je težina manja od 53 grama.

– To su značajne razlike koje mogu da stvore konfuziju kod kupaca. Smatram da je potrebno vreme za usaglašavanje tumačenja i da svi treba da radimo na tome – kaže naš sagovornik. Međutim, za proizvođače jedno od možda najznačajnijih pitanja je šta od podataka treba da bude utisnuto na jajetu. Kako kaže, od toga zavisi ne samo cena uređaja, koje će sada proizvođači morati da nabave, već i dodatni troškovi koje će imati prilikom štampanja.

– Pravilnik definiše da je potrebno da se na jaje otisne veliki broj karaktera. Mi smo tražili da ne bude tako. Jer, ako dobijete kutiju na kojoj postoji datum proizvodnje zašto bi tu istu informaciju štampali na svakom proizvodu? Uz to treba da bude obeležena i država u kojoj je proizvedeno jaje, kao i broj farme, koji se sastoji iz 12 karaktera. Smatramo da je to previše, da je takav sistem komplikovan i da ga treba uprostiti – ističe Škorić i dodaje da proizvođači iz više razloga traže da se datum ne štampa na svakom pojedinačnom komadu.

Kako kaže, ne samo da je to skuplje i da se neće dobro videti na jajetu već i zbog toga što u većini evropskih država to nije obaveza. Smatra da bismo u tom slučaju imali diskriminaciju domaćih proizvođača jer samo dve države – Rumunija i Švajcarska imaju obavezu da ističu i datum na svakom komadu u ambalaži.

Škorić smatra da posle odlaganje primene pravilnika postoji dovoljno vremena da se utroše zalihe ambalaže, unesu neke izmene, proizvođači nabave opremu ali i da se potrošači i trgovci dobro informišu o tome šta ih čeka.