недеља, 09. јун 2019.

Дан сигурности намирница је СЗО посветила борби против покварене хране. Јер – сваки десети становник наше планете бар једном годишње се разоболи јер је појео нешто покварено.

Светска здравствена организација наводи да више од 400.000 људи сваке године умире због конзумирања покварених намирница. „Покварено“ је свакодневни израз за биолошку реакцију разградње: бактерије, вируси, паразити разграђују намирницу, а ако је ми такву поједемо, ти паразити доспевају и у људско тело.

„Ово је јединствена прилика да се подстакне свест о опасности покварене хране. Код влада, држава, произвођача, транспортера и потрошача. Од пољопривредног имања па све до тањира, сви учесници морају помоћи у томе да наша храна буде чиста.“, изјавио је председник Светске здравствене организације (СЗО) Тедрос Адханом Гебрејсус.

Погађа сиромашне, али и богате!

Богате земље и потрошачи имају и добре фрижидере, код њих је чак проблем што велике количине исправне хране бацају у смеће, јер имају новца да купе нове намирнице и онда кад им се нешто учини „сумњиво“.

Ипак, и у Европи годишње 23 милиона људи оболи од тровања храном, готово 5.000 особа од тога и умре. СЗО тврди да је стварни број сигурно пуно већи, јер не иде свако лекару због мучнине и сметњи проузрокованих неком лошом намирницом.

Буђав хлеб

Мада председник СЗО апелује на све у ланцу исхране, баш сви у том ланцу покушавају и да „увале“ покварену намирницу потрошачу. То почиње од баналног и не тако опасног покушаја продаваца на шијаци да међу здраво воће и поврће подметну бар неки комад који је већ почео трунути. Неки трговци неће оклевати и поново ће препаковати неку храну како би сакрили истекле рокове трајања.

Ресторани су посебна прича: њихови власници нерадо бацају храну коју су већ купили. Понекад ће кувару наредити да „мало одреже“ оно што је већ видљиво труло и буђаво, а да на остало онда стави мало више зачина. Више новца угоститељу ће остати и ако се не мења уље у фритези.

Брзи новац са трулим месом

А онда су ту и „велики“ преваранти. Најчешће је превара сасвим једноставна: светска цена говедине је тренутно око три и по до четири евра по килограму, свињетине нешто мање од два евра. Али: увек се изнова догађа да се на неком теретном броду или шлеперу поквари систем за хлађење и замрзнуто месо се почиње отапати. Од тог тренутка то више није сигурна храна и заправо ће штету надокнадити осигурање.

Али неко ће бити спреман да купи и такво месо. Наравно, његова цена је онда тек неколико центи – трговац и превозник ће бити срећни ако добију и толико, јер их чека трошак уништавања отпада, можда и стерилизација хладњаче. Тако купљено месо је лутрија: нешто се можда још није одмрзнуло и почело да трули, али преварант верује како ће и такво месо моћи употребити за месне прерађевине које ће онда покушати продати као „посебну понуду“. Ту има смисла и апел владама држава, јер и таква храна је морала проћи надлежна тела за наѕор хране.

Опасна покварена храна је пуно већи проблем у сиромашним земљама: треба имати пред очима како још увек око две милијарде људи нема приступ чистој води и ко ће онда тамо бацати храну, чак и ако више није исправна. Апел за исправну храну је утолико и питање планетарне солидарности и сарадње, а то се тиче и нас:

„Један оброк данас врло лако може бити направљен од састојака са неколико континената, а њихова сигурност зависи и од међународне сарадње“, подсећа Жужана Јакаб, директока СЗО-а за Европу. Зато и овај дан треба да буде подстрек владама да провере сигурносне механизме заштите намирница на свим подручјима.

Извор:ДW