У Институту је уведена метода секвенцирања целог генома (НГС). Секвенциониран цео геном вируса афричке куге свиња (АСФВ).
Почетна – О нама – Историја
Кратка историја Научног института за ветеринарство Србије
У Институту је уведена метода секвенцирања целог генома (НГС). Секвенциониран цео геном вируса афричке куге свиња (АСФВ).
Истраживачи Института су по први пут детектовали и извршили молекуларну карактеризацију сојева Кобувируса свиња у Републици Србији. Истраживачи Института су по први пут извршили молекуларну карактеризацију сојева Цанине Парвовируса у Републици Србији. Истраживачи Института суп о први пут детектовали Пнеумоцyстис спп. код златног шакала Институт је решењем надлежног Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије – Управе за ветерину, овлашћен као референтна лабораторија за кугу малих преживара Истраживачи Института су по први пут детектовали и извршили молекуларну карактеризацију астровируса свиња (ПастВ) у Републици Србији.
Пројекат Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА): Јачање капацитета националних референтних лабораторија за рано откривање, епидемиолошки надзор и контролу прекограничних болести животиња у ванредним ситуацијама Истраживачи Института публиковали су нову реал тиме ПЦР методу за откривање инсеката (А. доместицус) у храни за животиње у оквиру међународне сарадње са БфР институтом, Берлин, Немачка. Истраживачи Института извршили су филогенетичку анализу и молекуларну карактеризацију вируса инфлуенце свиња типа А у Републици Србији. Истраживачи Института су по први пут изоловали Салмонелла цхолераесуис код свиња у Републици Србији.
Истраживачи Института су оквиру пројекта који је финасирао ЕуФМД (Естабилсхмент оф натионал серум банк ин Сербиа фор ФАСТ дисеасес цонтрол анд превентион) креирали платформу за националну банку серума (НСБ) у Републици Србији. Истраживачи Института развили су прву аутогену вакцину за сузбијање јерсиниозе у аквакултури салмонида у Републици Србији. Истраживачи Института развили су прву аутогену вакцину за сузбијање фурункулозе у аквакултури салмонида у Републици Србији. Истраживачи Научног института за ветеринарство Србије волентерски су ангажовани на ЦОВИД-19 ПЦР дијагностици у Дирекцији за националне референтне лабораторије у Батајници. Истраживачи Института су по први пут детектовали и извршили молекуларну карактеризацију сојева ПЦВ-3 вируса у Републици Србији.
Истраживачи Института су први пут установили вирус афричке куге свиња (АСФВ) у Републици Србији. Институт је имао кључну улогу у контроли велике епизоотије АКС у Републици Србији. Истраживачи Института развили су прву аутогену вакцину за сузбијање лактококозе у аквакултури салмонида у Републици Србији.
Прво учешће лабораторије Научног института за ветеринарство Србије у међународној имплементационој студији за нову реал тиме ПЦР методу за контролу хране за животиње на присуство ДНК живине – допринос успостављању званичне методе за службене контроле у Европској унији (носилац истраживања ЕУРЛ-АП, Белгија).
Институт је именован за Регионални центар за контролу и искорењивање заразних болести животиња. Институт је одређен као Центар за кризно планирање и управљање опасним заразним болестима у оквиру Управе за ветерину Министарства пољопривреде. Истраживачи Института извршили су прву изолацију и карактеризацију царп едема вируса (ЦЕВ) у Републици Србији. Истраживачи Института извршили су прву изолацију и карактеризацију ЦyХВ-2 у Републици Србији. Истраживачи Института су први пут у Републици Србији извршили секвенцирање генома Бруцелла суис.
Основан је Центар за третман инфективног ветеринарског и медицинског отпада. Истраживачи Института извршили су молекуларну карактеризацију сојева вируса говеђе параинфлуенце 3, изолованих у Републици Србији.
Истраживачи Института извршили су прву изолацију Анапласма пхагоцyтопхилум у Републици Србији. У Институту је основана служба за дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију. Прва међународна захвалница Научном институту за ветеринарство Србије за допринос у међународној валидацији имунохемијских метода за контролу хране за животиње (“Фоод Цхемистрy” 185, носилац истраживања РИКИЛТ институт, Вагенинген, Холандија).
Запослени Института су учествовали у санирању последица катастрофалних поплава у Обреновцу.