Прошле године Европска унија забранила је употребу пестицида клотианидин, имидаклоприд и тиаметоксам, а Француска је листи забрањених пестицида придружила и тиаклоприд и ацетамиприд.

Француска је прва земља која се одважила на забрану пет пестицида штетних за пчеле. Колоније ових инсеката умиру у еколошки и економски неприхватљивом проценту, а научници, као на главног кривца за њихов помор, упиру прстом на неоникотиноиде. Они подједнако штете и пчелама самицама и медоносним пчелама, а њихови трагови су пронађени и у узорцима меда.

Први кораци заштите популације пчела предузети су још прошле године и то када је Европска унија забранила три врсте пестицида. Ова одлука је ступила на снагу у децембру и обухвата клотианидин, имидаклоприд и тиаметоксам. Француска је листи забрањених пестицида придружила и тиаклоприд и ацетамиприд.

Забрана је наишла на неразумевање пољопривредника који сматрају да ће им нова забрана везати руке и да неће моћи да се „такмиче“ на прехрамбеном тржишту уколико изгубе право да заштите своје оранице од штеточина.

Неоникотиноиди представљају групу инсектицида са најширом применом у свету, а у употребу су ушли деведесетих година 20. века. Они су нервни отрови који изазивају широк опсег проблема за инсекте, а до данашњег дана бројна истраживања су указала на то да имају везе са падом бројности пчела, с обзиром на то да оне опрашују њиве које пољопривредници прскају овим хемикалијама.

Негативни утицај неоникотиноида се одражава кроз оштећење памћења, дезоријентисаност и немогућност инсекта да се врати у своју колонију, слабљење нивоа плодности, смањење броја матица, а у појединим случајевима узрокује и смрт јединке.

Као други разлози за помор у кошницама наводе се болести и губитак цветних станишта.

С обзиром на то да пчеле опрашују три четвртине свих усева на Земљи, незамењив су део глобалног екосистема.