Активисти за права животиња у Немачкој траже да се уопште не једе месо, а све животиње – ослободе. Дебата се води изразито емотивно. Немци подржавају боље услове за животиње, али нису спремни да скупље плате месо.

Крв прска по зиду и поду. Говедо се рита, испушта продоран крик док месар дубоким резом прекида врат. Да ли је животиња мртва? Удара је у прса – нема реакције. Раније је покушао да је смири убодом у мозак. Неуспешно.

Крваве слике долазе из мале кланице у Фербелину, недалеко од Берлина. Снимљене скривеном камером објављене су крајем прошле године од стране организације за заштиту животиња Анимал Ригхт Wатцх (АРW). Кланица, која је чак носила органски печат квалитета, морала је да се затвори.

Циљ активиста је још већи: затварање свих кланица. Због тога шире страшне слике попут оних из Фербелина и излазе на улице немачких градова – ове суботе су у Штутгарту. „Циљ је једноставан, не убијати животиње за људске потребе“, каже за ДW Ахим Штамбергер из организације АРW. Скандали као у Фербелину су „уобичајени у већини кланица“, тврди он.

Томе противречи Хајке Харштик, извршна директорка Удружења немачке месне индустрије. Тврди да су такви услови изузетак. „Слике су драматичне и не смеју се толерисати.“ Нажалост, каже, увек постоје такви изузеци. „Онда се они посматрају као правило, али то није истина, а ми покушавамо учинити нешто по том питању“, тврди Харштик за ДW.

Она каже и да је месна индустрија последњих година учинила много да би побољшала заштиту животиња. Рецимо видео наѕор у стајама и кланицама је раширен, а уз помоћ иницијативе за заштиту животиња неки пољопривредници држе животиње по стандардима изнад законског минимума. Тако животиње имају мало више простора или добијају сено, а не само концентрате.

Али активисти попут оних из АРW не желе само боље услове. Они захтевају крај узгоја животиња за људске потребе и право на живот за сваку животињу. „То би био минимум, уз то долазе и право на телесни интегритет и право на слободу – колико је то могуће за узгајане животиње“, каже Штамбергер.

Тражи се слобода за 26 милиона свиња и 12 милиона говеда које се тренутно налазе у немачким шталама и оборима.

Некада се мислило да је месо здраво, а животиње глупе и без осећања. Али то се променило, тако кажу активисти за права животиња. „Ми једноставно имамо потпуно нова сазнања и овај првобитни став више није оправдан – нити научно, нити етички – дакле, не преостаје ништа осим да поптуно напустимо овај систем.“

У Штамберговом клубу је активно свега око 400 чланова. Упркос томе број Немаца који се одричу животињских производа. Верује се да је таквих људи данас око милион.

На полицама супермаркета данас се може наћи много више биљних замена за месо него пре три године. Није ни чудо да се продаја веганске и вегетаријанске хране од тада удвостручила. И за немачким трпезама, у ресторанима и кантинама води се расправа о томе да ли и колико меса треба јести.

За произвођаче меса нема разлога за бригу, каже представница удружења Харштик. „Потражња за свињетином мало је опала, али то је више због све већег броја муслимана у Немачкој. Зато се једе све више живине.“

„Није тачно да немачко становништво масовно постаје веганско. Нема шансе, то нико не очекује.“, додаје она. А шта је са активистима за права животиња као што су Штамбергер и његови другови? „Ти људи су формирали своја мишљења и нису доступни за аргументе“, каже Харштик.

Мало је расправа које се воде тако емоционално као оне око добробити животиња и потрошње меса. „И то са обе стране“, каже активиста Штамбергер. „Људи осећају као да им се нешто одузима.“

Од 2002. године, немачки Устав назива заштиту животиња државним циљем. У закону се каже да животиње не могу бити убијене без „разумног разлога“. Међутим, закони су често нејасни, на пример када је реч о „хуманом поступању“. Да ли је стварно прикладно када се крмаче смештају у боксове који су једва већи од њих?

Према анкетама, велика већина Немаца се залаже за боље услове узгоја, веће контроле и већу заштиту животиња. Због тога ће кажу, радо ставити руку дубље у новчаник.

Улрих Енекинг, професор Пољопривредног маркетинга на Универзитету у Оснабрику, испитао је то у анкети и на терену. Резултат: три четвртине купаца одлучило се за кобасицу, одреске и гулаш у јефтиној верзији. Органско месо и месо с ознаком заштите животиња за већину су били прескупи.

„Тамо смо утврдили разлику између стварне и хипотетичке куповине“, каже Енекинг за ДW. „Познато је да су Немци врло осетљиви на цене. Немачки потрошачи нису толико спремни да купе квалитетније производе или оду на пијацу као што се рецимо више ради у Француској.“

Немачка је и даље једна од земаља с највећом потрошњом у свету – 60 килограма меса по особи годишње. Упркос томе, Енекинг сматра да тренд веганске прехране постаје све јачи. Чак и активиста за права животиња Штамбергер верује да ће се у будућности све више људи одрећи животињских производа.

А предузеће из Фербелина, које је морало да затвори кланице због видеа? Предузеће напросто више неће само клати стоку, рекао је власник за локални немачки лист. Одводиће стоку другде на клање, онда је обрађивати у Фербелину и продавати у маркету на фарми.

„Продавница врви од људи“, каже он.

Извор:ДW