После ослобођења Београда, Завод је врац́ен у Земун, где наставља са радом под називом „Државни ветеринарски завод од савезног значаја”. Вец́ у фебруару 1945. године, Завод је подељен на „Ветеринарски завод” и „Ветеринарски бактериолошки завод Федералне државе Србије”. Ветеринарски бактериолошки завод је усељен у стан на општини Звездара, одакле наставља свој рад. Обновљена је опрема и запослени су нови стручњаци.

Институт добија своју зграду у Земуну. У оквиру Централног завода основан је Државни завод за производњу ветеринарских цепива и лекова (Државни ветсерум завод), како би се покренула производња биолошких и хемо-фармацеутских препарата

Институт је основало Министарство пољопривреде и вода Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 11. фебруара 1926. године, под именом „Централни ветеринарски бактериолошки завод у Београду“. Стручњаци Завода спроводили су испитивања исправности вакцина и дијагностику бактеријских, вирусних и паразитских болести животиња. Излазили су на терен да идентификују и контролишу заразне болести стоке. Поред редовних активности, стручњаци Завода су се бавили и едукацијом сточара и редовно држали предавања о сточним болестима на Радио Београду.