Нова храна – чија семенке, гоџи бобице, нони ђус, Н-ацетил-Д-неураминска киселина или уље антарктичког крила све више се користе у исхрани људи, како у ЕУ тако и у Србији.
Са циљем потпуне безбедности и заштите здравља потрошача, у промет на тржишту Србије може се ставити само нова храна или нови састојак хране који су одобрени на тржишту ЕУ. Домаћи произвођачи и дистрибутери имају прелазни рок да до 31. децембра 2019. године своје пословање ускладе са Правилником о новој храни, усаглашеним са ЕУ прописима.
Правилник о новој храни усвојен је крајем 2018. године, а прописом су дефинисани услови промета, начин контроле, следљивост и означавање нове хране, као и сви други аспекти важни за здравље и безбедност потрошача, истакнуто је у Привредној комори Србији на презентацији Правилника.
Иван Станковић, професор на Фармацеутском факултету у Београду и члан Европског тела за безбедност хране (ЕФСА) истиче да ће све више у исхрани бити нове хране са аспекта нутритивних вредности и бенефита за здравље, али и као састојци традиционалне хране.
Како је објаснио професор, нова храна је храна која се није у значајној мери употребљавала у исхрани људи у ЕУ пре 15. маја 1997. године када је донета прва регулатива. То је храна биљног или животињског порекла, храна произведена од микроорганизама, гљива или алги … Садашња регулатива која се у овој области примењује у ЕУ ступила је 1. јануара 2018. и ми смо се у потпуности ускладили са тим прописима, објаснио је Станковић.
Приликом првог стављања нове хране на тржиште Србије, подноси се захтев Министарству здравља за издавање дозволе, коју издаје министар, на основу мишљења Стручног савета, у складу са Законом о безбедности хране, објаснила је Мирјана Вељковић из Сектора за инспекцијске послове Министарства здравља.
Да би се нова храна или нови састојак хране ставио на тржиште Србије, мора бити одобрен од стране ЕФСА и да се налази на Листи ЕУ о одобреној новој храни, подсетила је Вељковић.
У току 2019. године, у прелазном периоду за примену Правилника, инспекције Министарства здравља обављаће саветодавне контроле и обилазити произвођаче и дистрибутере нове хране и давати им инструкције како на најбољи начин да пословање ускладе са Правилником, додала је она.
„Сама заинтересованост како малих тако и највећих произвођача хране показује колико је битно регулисати ову област. Трендови и навике се мењају, а то произвођачи својом иновативношћу за што здравијим производима прате како дијететским суплементима, тако и прехрамбеним производима. Министарство има круцијалну улогу да заштити потрошаче и помогне произвођачима да правилно у промет стављају нову храну“, рекао је Димитрије Ивановић, секретар Удружења за прехрамбену индустрију ПКС.
На пример, Н-ацетил-Д-неураминска киселина или уље, као нови састојак хране налази се у заменама за комплетну дневну исхрану за особе на дијети или ароматизованим пићима и слично, док уље Антарктичког крила, добијено од врсте Еупхаусиа суперба, може се као нови састојак хране користити у житним плочицама или додацима исхрани.
На скупу у ПКС могло се чути да је велики број компанија заинтересован за производњу нове хране.