Институт мења име у „Завод за унапређење ветеринарства Социјалистичке Републике Србије” и бива уписан у регистар научних организација 14. септембра 1971. године. Од Одсека за епизоотиоогију формиран је „Центар за епизоотиологију, дијагностику и зоонозе”, јединствена епизоотиолошка служба за праćење кретања инфекција у Србији. Сузбијање заразних болести постаје примарни циљ струке. Много се радило на едукацији пољопривредних произвођача. Одржана су бројна предавања о заразним болестима, а успостављена је сарадња са здравственом службом на праćењу зооноза.

Уведена је метода имунофлоресцентне дијагностике беснила

Уредбом Извршног веćа СРС број 309 од 13. маја 1961. године укинут је постојеćи Институт. Формирани су „Ветеринарски институт Новом Саду и „Ветеринарски институт у Приштини. Поред тога, од београдског дела Ветеринарског института формиране су три нове установе: „Завод за унапређење ветеринарства”, „Институт за патологију и терапију” и „Институт за превентивну медицину”. Делатност Завода за унапређивање ветеринарства састојала се од научно-истраживачког рада у области ветерине и примене резултата научноистраживачког рада у пракси ради заштите здравља стоке, унапређења сточарске производње, а посредно и заштите здравља људи.

У оквиру Завода основана је прва епизоотиолошка служба у Србији – „Одсек за епизоотиологију”.

Влада НР Србије трансформисала је Институт 14. јануара 1950. године у „Ветеринарско-научно-истраживачки и дијагностички завод Народне Републике Србије”.