Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић обишла је Дирекцију за националне референтне лабораторије у Београду, и том приликом најавила да ће сви произвођачи млека морати два пута месечно да тестирају своје производе у Националној лабораторији за контролу млека. Брнабић је објаснила да ће анализе бити бесплатне, при чему ће сваки произвођач добити смернице о томе шта да предузме уколико постоје одступања у квалитету њихових производа од европских стандарда.
Према њеним речима, то што Србија сада има акредитовану Националну лабораторију за грађане значи већу безбедност и бољи квалитет хране, а за произвођаче стандардизацију квалитета производа и фер тржиште.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић најавио је да ће Србија у мају или јуну добити лабораторију за безбедност хране, док је Национална лабораторија за контролу млека важна како би се утврдио квалитет млека и млечних производа на тржишту. Такође, како је додао, постојање националних, акредитованих лабораторија за контролу хране важно је и за испуњавање услова за отварање Поглавља 12, које се односи на безбедност хране.
Он је, говорећи о усклађености са европским стандардима вредности афлатоксина у млеку, рекао да наша земља тежи ка томе, али да је и даље дозвољени ниво афлатоксина у Србији 0,25 микрограма по литру, док је у земљама ЕУ 0,05 грама.
Србија извози млеко у земље у окружењу и стандарди су усклађени са њиховом регулативом. Немамо велике количине млека да би могли да извозимо у ЕУ, навео је министар и подсетио на то да је дозвољени ниво афлатоксина за САД 0,5 микрограма по литру.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици оценио је да је отварање нове акредитоване лабораторије за испитивање млека важан корак не само у унапређењу безбедности и квалитета хране у Србији, већ и за пут Србије ка чланству у ЕУ. Фабрици је подвукао да је Поглавље 12, које се односи на безбедност и квалитет хране, најкомплексније и технички најзахтевније поглавље у процесу преговора о чланству у ЕУ.
Србија, како је рекао, заслужује да има најбоље стандарде по питању квалитета хране, а овај центар представља додатно охрабрење у процесу приступања Србије ЕУ. Према његовим речима, 4,5 милиона евра, од укупно осам милиона колико је ЕУ издвојила за Дирекцију, уложено је у реконструкцију центра, а остатак за обуке запослених.
Министарка за европске интерграције Јадранка Јоксимовић напоменула је да је ЕУ финансирала пројекат са осам милиона евра, док је Влада Србије учествовала са приближно три милиона евра. Две трећине прописа Европске уније (ЕУ) односи се на пољопривреду, безбедност хране и заштиту јавног здравља, навела је она и додала да Србија интензивно ради на поглављима који се тичу тих захтевних области.
У питању су, како је прецизирала, Поглавље 12, које се односи на фитосанитарну контролу и безбедност хране, Поглавље 28 о заштити потрошача и јавном здрављу, као и Поглавље 11 које се тиче заједничке пољопривредне политике и аграрног развоја. Нека од тих поглавља имају критеријуме за отварање, врло су комплексна и захтевају много заједничког и интерсекторског рада свих чланова Владе и свих оних који су у ланцу производње и дистрибуције хране, објаснила је министарка. Према њеној оцени, у питању је врло сложен процес који захтева не само измену регулативе, већ и увођење конкретних система и институција као што је Дирекција за референтне националне лабораторије.
Њеним отварањем, како је подвукла, Србија се усклађује са највишим прописима и стандардима ЕУ.
Пред нама је дуг посао, али ово је важан корак који ће знатно унапредити контролу квалитета прехрамбених производа и заштиту здравља наших грађана и истовремено допринети промоцији и пласману пољоприведних производа на инострана тржишта, предочила је Јоксимовић.
Она је подсетила на то да је ЕУ 2000. године донела такозвани “бели папир“ о безбедности хране, који прописује високе стандарде у овој области и подразумева нови концепт контроле “од њиве до трпезе“. То значи да су увезани сви у ланцу безбедности хране, од произвођача до државних органа и инспекцијских служби, закључила министарка.
